Ponašanje učesnika u saobraćaju koje zakon prepoznaje kao “nasilničko” postaje sve učestalija dnevna vest i već se može nazavati društvenim problemom. Materijalna šteta koju prouzrokuje nasilnička vožnja mnogo je manji problem nego sve veći broj učesnika saobraćaja, vozača i pešaka, koji stradaju kao žrtve ovakve vožnje.
Zabrinjavajuće je i to što su, u najvećem procentu, vinovnici ovakvih posledica mladi vozači. Adrenalin i podražavanje uzora sa filmskog platna, priča iz kafića, igrica ili klipova sa društvenih mreža ponesu mladog čoveka na “dinamičnu vožnju” koja, po pravilima bezbednosti u saobraćaju, zapravo spada u kategoriju nasilničke.
Zakonske odredbe o nasilničkoj vožnji
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima kaže da je “nasilnička vožnja postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, donosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prama bezbednosti učesnika u saobraćaju”. Ova, dosta široka definicija govori o tome se radi o udruženoj bezobzirnosti za volanom i kršenjem saobraćajnih propisa kojima se ugrožava bezbednost vozača i drugih učesnika u saobraćaju.
U kršenje saobraćajnih propisa koji se direktno smatraju nasilničkom vožnjom spadaju:
- prolazak kroz crveno svetlo najmanje dva puta u roku od deset minuta
- preticanje kolone vozila preko pune linije
- prekoračenje brzine iznad 90 km/h iznad dozvoljene u naseljenom mestu
- prekoračenje brzine iznad 100 km/h iznad dozvoljene van naseljenog mesta
- vožnja pod dejstvom više od 2 promila alkohola u krvi
Kazne za nasilničku vožnju
U ovim slučajevima pripadnici saobraćajne policije automatski isključuju vozilo iz saobraćaja, a vozaču sledi prekršajna prijava. Kazne za nasilničku vožnju se razlikuju od toga da li je izazvan udes , ili ne, i uključuju kaznu zatvora ili kaznu rada u javnom intersu, zavisno od kategorije posledica, zabranu upravljanja vozilom od devet meseci, 15-17 kaznenih bodova.
Novčani deo kazne kreće se u intervalu od 130 -150 000 dinara. Rad u javnom interesu podrazumeva angažovanje u pomoćnim poslovima u komunalnim preduzećima, bolnicama, mesnim zajednicama i slično , i dužine ove kazne sud može da umanji za čevrtinu ukoliko se utvrdi da je posao obavljan savesno i redovno.
Kazna se odsluži, plati ali šta posle?
Zabrinjavajući statistički pokazatelji govore da postoji visok procenat vozača koji, u toku dužeg vremenskog perioda, ponavljaju prekršaje koji se tretiraju kao nasilnička vožnja. Ovo govori i o tome da postoje osobe koji su, svojim mentalnim sklopom predisponirane za prekršaje, bez obzira na to da li su ranije izazvali udes, ili ne. Za ovakve slučajeve sud može doneti odluku obaveznog javljanja psihosocijalnoj službi.
Nije zanemarljiv broj ni onih, posebno mladih ljudi, koji nakon kazne promene svoje ponašanje u saobraćaju, najviše zbog toga što, na žalost, tek na ovaj način postanu svesni posledica, kao i svoje odgovornosti.
Najčešći “uzroci” nasilničke vožnje mladih vozača
Neiskustvo je najčešći povod mladim vozačima da se “oprobaju” u vožnji koja se tretira kao nasilnička. Praktično, ovo podrazumeva da nedovoljno razvijenu svest o mogućim posledicama.
Mladim vozačima je svojstveno da se prepuste dejstvu adrenalina, kao i da slede uzore ili omiljene likove iz filmova. U situacijama kada tek kreću u sticanja vozačkog staža, upravljanje vozilom se čini kao igra, više nego veština koja se sastoji od niza radnji od kojih zavisi sopstvena i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Za one iskusnije važi pravilo da su se “nagledali svega” na putevima, i gotovo svi mogu da ispričaju neku ličnu situaciju kada su morali da odreaguju da bi izbegli udese. Ovo ih čini otpornijim na adrenalinske vožnje, ili podražavanje akcionih scena sa video klipova.
Nepoštovanje pravila je jedna od odlika mladosti, a u slučaju saobraćaja to se prenosi u kategoriju izazova, na žalost, bez razmišljanja o posledicama.
Činjenica je da mladi, nakon dobijanja vozačke dozvole, imaju impuls da se pokažu pred društvom u jednom novom svetlu, i u gotovo 90% njih prvi automobil koriste za odlazak u provod, nebitno da li je reč o društvenom događaju, ili privatnom druženju.
Alkohol je takođe veliki problem, a procent od 2 promila, koliko se smatra dovoljnim da se prekršaj svrsta u “nasilničku vožnju” dobija se od “samo jednog “ velikog ispijenog piva.
Preventiva je zajednička odgovornost
Izgrađivanje svesti o posledicama nasilničke vožnje jedina je preventiva, a taj zadatak pripada roditeljima, prijateljima, iskusnijim vozačima i auto školama.
Zadataka predavača i instruktora je da mlade ljude nauče da ovladaju veštinom vožnje i upute ih u poznavanje saobraćajnih propisa. Istovremeno, instruktori posmatraju ponašanje tokom časova vožnje i dovoljno su iskusni da prepoznaju potencijalnog “nasilnika”.
U ovom slučaju njihove zadatak, pored časova vožnje, jeste i razgovor na temu uzroka i posledica, navođenje primera, upozoravajući razgovori na temu kazni i slično. U mnogo slučajeva u praksi se pokazalo da sklonost mladih ka kršenju pravila slabi ovakvim pristupom.
