Ne samo što označava posebno razdoblje u životu žene, menopauza sa sobom donosi niz fizičkih i psihičkih promena koje su jedna od varijabli kvaliteta života žena u srednjim godinama. Iako je ova životno doba povezano sa najvišim stepenom produktivnosti, brojne promene u organizmu mogu da umanje kvalitet života, a kao posledica toga najčešće se javlja i niska ocena sopstvene vrednosti.

Brojni stručnjaci iz raznih medicinskih oblasti bave se promenama u ženskom telu tokom menopauze nastojeći da, što tretmanima, što savetima, pomognu da se izbegnu kontraproduktivne posledice neizbežnih prirodnih procesa. Jedan od čestih problema klimaksa i menopauze su bolovi u leđima, vratnom pojasu, ramenima i zglobovima.

Činjenica je da, što je organizam stariji, to je podložniji osećaju bola u leđima, ali se ovo stanje intenzivira u toku menopauze.

Bol u leđima – jedan od simptoma menopauze

Učestali bol u leđima, naročito u lumbalnom i karličnom delu može je od simptoma klimaksa, a naročito su mu podložne žene koje već imaju dijagnostikovano obolenje kičme. Nakon perioda klimaksa, ulaskom u menopauzu bolovi u leđima postaju gotovo redovni pratilac životnih aktivnosti.

U ovom periodu posebno su izraženi bolovi tokom noći koji mogu postati vrlo nezgodan saputnik niza drugih organskih promena unutar organizma. Činjenica je da se, s godinama, pogoršava držanje tela, gubi elastičnost mišića i ligamenata, te dolazi do “zamora materijala”, što, uz uz hormonske poremećaje koji prate ulazak organizma u menopauzu, rezultira intenzivnim bolovima, naročito tokom noći kada je organizam najopušteniji.

Ukočenost vrata i ramena kao uzrok bola u leđima

Čest pratilac menopauze, naročito njenog početnog stadijuma jeste ukočenost i napetost u vratnom i ramenom pojasu. Čak i stanju izvesne neaktivnosti, kada se očekuje da ovaj deo tela bude opušten dolazi do grčenja mišića, stezanja ligamenata, što se automatski prenosi kao pritisak na vratni i lumbalni deo kičme.

Ovo se objašnjava stresom i psihičkom napetošću koja je neizbežna posledica menopauze i koji uzrokuje grčenje mišića. Posledica ovoga je intenzivan do tinjajući bol u vratnom i ramenom delu tela koji može potrajati duže od nekoliko dana, čak i do nekoliko nedelja.

Bol u donjem delu leđa

Smanjenje mišićne mase koja je karakteristična za menopauzu dovodi i do slabijeg držanja karličnog dela tela. Kako se polako gubi siguran oslonac kičma se postepeno krivi tražeći sebi funkcionalan položaj, i nastaje stanje u kome nevi i koreni nerava trpe pritisak te otuda osećaj bola u donjem delu leđa.

Slabljenje mišića odnosi se kako na leđni, i još važniji po držanje, trbušni mišićni sklop.

Osteroporoza kao najčešći pratilac menopauze

Iako od osteroporoze kao najčešće bolesti kostiju obolevaju i muškarci, praksa pokazuje da je najveći broj pacijenata iz grupacije žena srednje dobi. Progresivni poremećaj kostiju čija je karakteristika smanjenje koštane mase najviše pogađa žene tokom menopauze što zbog gubitka kalcijuma što zbog hormonalnih poremećaja.

Ova bolest ne daje nikakve vidljive simptome, i u najvećem broju slučajeva dijagnostikuje se nakon neke od trauma, ili rutinskim pregledima. Jedan od signala pojave osteroporoze jesu i gubljenje na visini i pojava grbe.

Osteroporoza može da prouzrokuje jake bolove u leđima, a to znači da je došlo do mikrofaktura pršljenova. Osećaj bola usled mikrofaktura se pogoršava aktivnošću, a porozne kosti ne mogu da se izbore sa većim opterećenjima pa se dešava da čak i kijanje izazove nove pukotine.

Preporuke i saveti za smanjenje bola

Odlasci lekaru su preporuka broj jedan, a trenutno ublažavanje dostupnim analgeticima iz kućne apoteke preporučljivo je samo kao prva pomoć. Korišćenje krema, gelova i tople kupke uz laganu masažu takođe spadaju u sredstva koja mogu da ublaže bolove u kratkom vremenskom periodu.

Ako se pak desi da neka od ovih metoda donese olakšanje, pregled kod lekara specijaliste se preporučuje i radi sigurnosti zbog mogućih kasnijih problema, pri čemu se naročito misli utvrđivanje gustine kostiju.

Korigovanje ishrane unošenjem vitamina D, kalcijuma i hrane bogate oligo masnim kiselinama, proteinima i kazeinom, više svežeg voća i povrća, izbegavanje alkohola, cigareta i kofeina u većim količinama treba da postanu sastavni deo očuvanja kondicije organizma žena u menopauzi.

Umerena fizička aktivnost, je korisna za svako životno doba, a za žene srednjih godina preporuka je svakodnevno, ili najmanje dva puta nedeljno vežbanje sa akcentom na istezanje.

Sedenje i ležanje je potrebno svesti na neophodnu meru, i koristiti svaki momenat na kretanja. Takođe, položaji kao što su usisavanje, pražnjenje i punjenje mašine za veš ili sudove, peglanje i slično moraju biti kontrolisani uz prebacivanje opterećenja na ekstremitete više nego na kičmu.