RazmišljanjaVaša doza inspiracije!

Kako da postanemo svesni-(ji)?

MK - 09.05.2018.

Često sebe zateknemo da smo odlutali u mislima negde daleko i da nismo svesni šta se oko nas događa, zar ne? Kako da se rešimo te nezgodne navike? Jednostavno je, ali moramo da se malo izvežbamo.

Prvo moramo da budemo svesni da nismo prisutni mislima ovde i sada, odnosno da smo nesvesni. Onda vratimo misli na ovde i sada, postanemo svesni sebe i svega što se oko nas dešava. Cilj nam je da uvek budemo prisutni mislima tu gde smo, i da nam misli budu usmerene na ono što se dešava sada. To je lakše reći nego učiniti, ali tome treba da težimo. Vežbom svesno usmeravamo misli na ono što je sada, i tako svaki put, kada primetimo da nam misli lutaju slobodno.

Lutanje misli, ili razmišljanje, je postalo kao bolest, raširilo se i odomaćilo u našim umovima i zato iz toga pretpostavljamo da to tako treba i mora da bude. Ne treba i ne mora.

Sa jedne strane, teško je izboriti se sa mislima na silu i oterati ih iz uma. Umesto toga, možemo svoju pažnju, odnosno svest, usmeravati na ovo sada i ovde. Svaki put, ponovo i ponovo, kad god primetimo da smo odlutali, mi se svesno vratimo tu gde jesmo. Biće mnogo vraćanja, ali nema veze. Samo je važno da se vratimo i zadržimo na onom što radimo sada.

Zato je meditacija korisna, ona nas usmerava na sadašnji trenutak i primorava nas da ostanemo svesni. Dobro je meditirati što češće možemo i želimo, ali možemo uraditi još nešto: svaki posao koji radimo u toku dana od pranja zuba ujutru, doručka, odlaska na posao, svaku aktivnost da radimo svesno, prisutni sada i ovde. Tada nam svaka aktivnost postaje mini meditacija.

Što smo više i češće prisutni, tada će nam se razmišljanje postepeno smanjivati. Um će nam se smirivati sam, bez da ga mi teramo da se smiri.

Ne možemo na silu postići ni deo onoga što možemo da postignemo blagim i upornim vraćanjem svesti u sadašnji trenutak.

Što se tiče razmišljanja, još jedna stvar je bitna a to je: ne treba se poistovećivati sa svojim razmišljanjima i sa svojim mislima. U sebi treba napraviti malu distancu od svojih misli, tako da nam bude lakše da ih posmatramo odvojene od nas samih. Jer mi nismo naše misli. Misli nam se javljaju jedna za drugom, ali mi nismo misli.

Kada se malo odvojimo od svojih misli, onda će nam biti lakše da ih posmatramo kao zasebne stvari koje nemaju veze sa nama.

Kada se ne poistovećujemo sa svojim mislima, kada ih samo posmatramo kako se pojavljuju, onda vidimo da kako se pojave tako i nestaju. A da mi ne moramo ništa da radimo. Kada nas misli ne dotiču, kada nemaju više uticaja na nas, tada vidimo da smo slobodni i da ništa ne može da nas izbaci iz ravnoteže.

U svemu ovome nam mnogo može pomoći svesno obraćanje pažnje na disanje. Dišemo uvek i u svakoj prilici nesvesno, pa nam svesno obraćanje pažnje na disanje može pomoći da se vratimo u sadašnji trenutak.

Umesto da se nerviramo zbog nekih misli, obratimo pažnju na svoje disanje i što duže obraćamo pažnju, smirujemo se i postajemo opušteniji, a napetost prolazi.

Svesnost je vežba koju nikad do sada nismo radili i deluje teško na početku, ali uz trud i upornost donosi lepe rezultate. Kao i sve što vredi, zar ne?

 

Možete pročitati više o ovoj temi:

Ošo: Svest – Ključ za uravnotežen život

Ekart Tol i Dipak Čopra: Ko pita "ko sam ja"?

Antoni de Melo: Novi dan