AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Tihi ljudi

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Suzan Kejn

"Naše živote oblikuje naša ličnost, jednako temeljno kao što to čini naš rod ili rasa. A jedini, najvažniji aspekt ličnosti – "sever i jug naravi", kako ga je nazvao jedan naučnik – jeste mesto gde se nalazimo u spektru introvertnosti i ekstrovertnosti. Naš položaj u tom kontinuumu utiče na naš izbor prijatelja i partnera, na to kako vodimo razgovor, rešavamo sukobe i pokazujemo ljubav. On utiče na naš izbor profesije i na to da li ćemo biti uspešni u svom poslu."

* * *

"Ipak, danas ostavljamo prostora za veoma uzak spektar tipova ličnosti. Govori nam se kako biti uspešan znači biti smeo i kako biti srećan znači biti društven. Sebe vidimo kao naciju ekstrovertnih ljudi – što znači da smo izgubili iz vida ko smo mi zapravo. Zavisno od studije na koju se pozovete, od jedne trećine do jedne polovine Amerikanaca je introvertno – drugim rečima, svaka druga ili svaka treća osoba koju znate. (Imajući u vidu da su Amerikanci jedna od najekstrovertnijih nacija, taj broj je sigurno isti i u drugim delovima sveta.) Ukoliko vi sami niste introvertni, svakako da odgajate nekoga ko jeste, nadređeni ste mu, u braku ste s takvom osobom ili je imate za partnera."

* * *

"Ako vas ova statistika iznenađuje, to je verovatno zato što se mnogi pretvaraju da su ekstrovertni. Prikrivene introvertne osobe se provlače neotkrivene na igralištima, po svlačionicama srednjih škola i hodnicima velikih kompanija. Neki čak varaju sami sebe sve dok ih neki značajan događaj – gubitak posla, odlazak dece u drugi grad radi školovanja, nasledstvo koje im omogućava da provode vreme kako žele – ne razdrma i natera na analizu svoje prave prirode."

* * *

"Razumljivo je što se toliko mnogo introvertnih osoba krije i od sebe samih. Živimo u sistemu vrednosti koji sam nazvala "ekstrovertni ideal" – sveprisutno verovanje da je idealna osoba društveno, alfa biće koje se prijatno oseća kad je u centru pažnje."

* * *

"Volimo da mislimo kako cenimo individualnost, ali previše često se divimo jednom tipu osobe – onom kome je prijatno da se "svojski trudi". Svakako da je usamljenicima nadarenim za informatičke tehnologije koji osnivaju firme u garažama dopušteno da imaju karakter kakav god im se sviđa, ali oni su izuzetak, ne pravilo, a tolerantni smo uglavnom prema onima koji steknu neverovatno bogatstvo ili obećavaju da će ga tek steći."

* * *

"Introvertnost – zajedno sa svojim rođakama osećajnošću, ozbiljnošću i stidljivošću – danas je osobina nižeg reda, negde između razočaranja i patologije. Introvertni ljudi koji žive u svetu ekstrovertnog ideala slični su ženama u muškom svetu, potcenjeni zbog osobine koja je suština njihovog bića. Ekstrovertnost je izuzetno dopadljiva karakterna crta, ali mi smo je pretvorili u ugnjetački standard za koji većina nas smatra da mu se mora prilagoditi."

* * *

"Ipak, ozbiljno grešimo kada ekstrovertni ideal tako prihvatamo bez razmišljanja. Tvorci nekih od najvećih ideja, umetničkih dela i pronalazaka – od teorije evolucije, preko Van Gogovih suncokreta do personalnih računara – bili su tihi i umni ljudi koji su znali kako da shvate svoj unutrašnji svet i blago koje se u njemu krije."

* * *

"Ipak, današnji psiholozi slažu se oko nekoliko važnih tačaka: recimo, da se introvertne i ekstrovertne osobe razlikuju po stepenu spoljašnje stimulacije koja im je neophodna da bi dobro funkcionisali. Introvertni se osećaju sasvim dobro s manje stimulacije, kao kad pijuckaju vino s bliskim prijateljem, rešavaju ukrštene reči ili čitaju knjigu. Ekstrovertni uživaju u dodatnim uzbuđenjima koja im donose upoznavanje novih ljudi, kretanje po klizavom terenu i slušanje glasne muzike."

* * *

"Mnogi psiholozi se takođe slažu da introvertne i ekstrovertne osobe različito obavljaju svoj posao. Ekstrovertni su skloni da brzo obavljaju zadatke. Odluke donose hitro (ponekad nepromišljeno) i ne smeta im kad obavljaju više poslova istovremeno i izlažu se riziku. Uživaju u "uzbudljivoj jurnjavi" za nagradama kao što su novac i status."

* * *

"Introvertni često rade sporije i promišljenije. Vole da se usredsrede na jedan posao i mogu imati jaku moć koncentracije. Relativno su imuni na draži bogatstva i slave."

* * *

"Naše ličnosti takođe oblikuju način na koji se družimo. Ekstrovertni će uneti živost na večerama koje organizujete i slatko se smejati vašim vicevima. Obično su samopouzdani, dominantni i imaju veliku potrebu za društvom. Ekstrovertne osobe razmišljaju naglas i čvrsto stoje na svojim nogama; više vole da pričaju nego da slušaju, retko ostaju bez reči i povremeno im izleti nešto što nikad nisu nameravali da kažu. Ne smeta im sukob, ali se to isto ne može reći za samoću."

* * *

"Za razliku od njih, introvertne mogu odlikovati jake socijalne veštine te mogu uživati na zabavama i poslovnim sastancima, ali posle nekog vremena požele da su kod kuće, u pidžami. Više vole da svoju društvenu energiju posvete bliskim prijateljima, kolegama i porodici. Slušaju više nego što pričaju, razmišljaju pre nego što nešto kažu i često im se čini da se bolje izražavaju pismeno nego u razgovoru. Obično ne vole sukobe. Mnogi se užasavaju ćaskanja, ali uživaju u ozbiljnim razgovorima."

* * *

"Za introvertne se ne može reći nekoliko stvari. Reč introvertan nije sinonim za usamljenka ili mizantropa. Introvertni to mogu biti, ali većina je savršeno druželjubiva."

* * *

"Nisu sve introvertne osobe obavezno stidljive. Stidljivost je strah od neodobravanja ili poniženja u društvu, dok su introvertnosti više sklone sredine koje nisu previše podsticajne. Stidljivost je sama po sebi bolna; introvertnost to nije. Jedan od razloga što ljudi mešaju ova dva pojma jeste to što se oni ponekad preklapaju (iako se psiholozi ne slažu u kojoj meri se to dešava)."

* * *

"Mnoge stidljive osobe se delimično povlače u sebe da bi izbegle druženje, koje im izaziva uznemirenost. Mnoge introvertne osobe su stidljive, što je delom posledica dobijene poruke da nešto nije u redu s njihovom sklonošću ka razmišljanju, a delom zato što ih njihova fiziologija, u šta ćemo se kasnije uveriti, primorava da se povlače iz visoko podsticajnih okruženja."

* * *

"Ne možemo reći da je svaka introvertna osoba knjiški moljac, odnosno da svaka ekstrovertna osoba na zabavama izigrava lampu u uglu, baš kao što ne možemo reći ni da su sve žene po prirodi sposobne da postignu konsenzus i da svi muškarci vole borilačke sportove. Jung je to prikladno objasnio rečima: "Ne postoji potpuno ekstrovertna, niti potpuno introvertna osoba. Takav čovek bi bio u ludnici.""

* * *

"To je delimično zato što smo svi mi izuzetno složena bića, ali i zato što postoji toliko mnogo različitih tipova introvertnih i ekstrovertnih. Introvertnost i ekstrovertnost su u sprezi s našim ostalim karakternim crtama i prošlošću, te tako i nastaju neverovatno različiti ljudi."

* * *

"Pored toga, mnoge introvertne osobe su "izuzetno osećajne", što zvuči poetično, ali je to zapravo stručan termin u psihologiji."

* * *

"Niko ne zna tačno koliko je introvertnih ljudi izuzetno osećajno, ali zna se da je sedamdeset procenata osećajnih osoba introvertno, a da preostalih trideset procenata obično navodi kako im je potrebno mnogo "vremena za odmor"."

* * *

"Naravno, ekstrovertan ideal nije pronalazak savremenog društva. Ekstrovertnost se nalazi u našoj DNK – i to doslovno, prema nekim psiholozima. Ustanovljeno je da je ta osobina manje prisutna u Aziji i Africi nego u Evropi i Americi, čiji su stanovnici uglavnom potomci migranata širom sveta."

* * *

"Pritisak da budemo zabavni, da se prodajemo i da nikad ne budemo očigledno uznemireni stalno raste. Broj Amerikanaca koji su sebe smatrali stidljivima uvećao se sa četrdeset procenata u sedamdesetim godinama na pedeset procenata u devedesetim godinama, verovatno zato što su kriterijumi procene bili sve viši standardi predstavljanja samoga sebe bez ikakvog straha. Danas se smatra da "socijalna fobija" – što u suštini znači patološka stidljivost – pogađa skoro svaku petu osobu među nama."

* * *

""Među najuspešnijim liderima koje sam upoznao i s kojima sam sarađivao tokom pola veka", napisao je guru za menadžment Piter Druker, "neki su se zaključavali u kancelariju a drugi su bili izrazito društveni. Neki su bili brzi i impulsivni, dok su drugi analizirali situaciju i sporo donosili odluke... Uspešnim osobama koje sam ja upoznao jedino zajedničko bilo je nešto što nisu imali: imali su vrlo malo ili nisu imali nimalo 'harizme' i nije im mnogo trebala ni sama ta reč, niti to što ona označava.""

* * *

"Jedno od najzanimljivijih otkrića, na koje su se pozivale i kasnije studije, bilo je da su kreativniji ljudi obično introvertne osobe, suzdržane u društvu. Imali su komunikacione veštine ali "nisu bili naročito društveni ili skloni da se aktiviraju u društvu". Sebe su opisali kao ljude samostalne i individualističke prirode. U pubertetu, većina je bila stidljiva i usamljena."

* * *

"Ipak, postoji manje očigledno ali iznenađujuće uverljivo objašnjenje kreativne prednosti introvertnih ljudi – objašnjenje iz kojeg svako može naučiti nešto: introvertne osobe više vole da rade samostalno, a samoća može biti katalizator inovacija."

* * *

"Zašto je osama toliko čarobna? Na mnogim poljima, rekao mi je Erikson, tek kada ostanete sami možete se posvetiti "svesnom vežbanju", koje je on prepoznao kao ključ za postizanje izvanrednih rezultata. Kada vežbate svesno, prepoznajete koje veštine ili znanja još niste uspeli da dosegnete, trudite se da poboljšate svoje rezultate, pratite kako napredujete i shodno tome usmeravate sebe. Vežbanje koje ne ispunjava takav standard ne samo da je manje korisno, već i kontraproduktivno. Ono ojačava postojeće kognitivne mehanizme umesto da ih usavršava."

* * *

"Svesno vežbanje najbolje se upražnjava samostalno iz nekoliko razloga. Ono iziskuje jaku koncentraciju koju drugi ljudi mogu ometati. Za njega je potrebna velika motivacija, koju često stvara sam pojedinac. Međutim, najvažniji od svega jeste rad na zadatku koji je najteži vama lično. Tek kad ste sami, rekao mi je Erikson, možete se "usmeriti direktno na ono što vam predstavlja izazov. Ako hoćete da usavršite to što radite, vi morate biti pokretač akcije. Zamislite grupni čas – vi ste pokretač akcije samo delić raspoloživog vremena.""

* * *

"Švarcova istraživanja ukazuju na važnu činjenicu: razna iskustva mogu nam menjati ličnost, ali samo do određene granice. Na nas utiče urođeni temperament, bez obzira na to kakav život vodimo. Prilično velik deo naše ličnosti određuju naši geni, mozak, nervni sistem. A ipak, prilagodljivost koju je Švarc uočio kod nekih izrazito reaktivnih tinejdžera ukazuje i na suprotno: imamo slobodnu volju i pomoću nje možemo oblikovati svoje ličnosti."

* * *

"Navedeni principi zvuče kontradiktorno, ali nije tako. Prema Švarcovim istraživanjima, slobodna volja nas može daleko odvesti, ali ne van granica koje nam je odredila genetika. Bil Gejts nikad neće biti Bil Klinton, koliko god da usavršava svoje društvene veštine, a Bil Klinton nikad neće moći da postane Bil Gejts, koliko god vremena provodio sam za računarom."

* * *

"To možemo nazvati "teorijom ličnosti kao elastične trake". Mi smo kao elastične trake u nerastegnutom stanju. Elastični smo i možemo se protezati, ali samo koliko nam traka dozvoli."

* * *

"Kada introvertnost i ekstrovertnost povežete s odgovarajućim nivoima stimulacije, možete svesno pokušati da sebe stavljate u okruženja koja odgovaraju vašem tipu ličnosti – ni previše ni premalo stimulativna, ni dosadna ni uznemirujuća. Svoj život možete organizovati prema onome što psiholozi ličnosti zovu "optimalni nivoi pobuđivanja" i onome što ja zovem "idealno mesto", kako biste se osećali energičnije i življe nego ranije."

* * *

"Vaše idealno mesto jeste ono koje vas stimuliše na najbolji mogući način. Verovatno ga i sami tražite a da toga niste ni svesni. Zamislite kako zadovoljno leškarite u ležaljci i čitate sjajan roman. To je primer idealnog mesta."

* * *

"Nevoljnost introvertnih ljudi da jurišaju napred nije samo zaštita od rizika; ona se isplati i na intelektualnom nivou. Evo nekoliko stvari koje znamo o uporednim rezultatima introvertnih i ekstrovertnih osoba prilikom složenog rešavanja problema. Ekstrovertni dobijaju bolje ocene u osnovnoj školi, ali introvertni su bolji od ekstrovertnih u srednjoj i na višoj školi. Na fakultetu, introvertnost ukazuje na veći potencijal za uspeh u odnosu na uobičajeno razvijene kognitivne sposobnosti."

* * *

"Međutim, introvertne osobe razmišljaju pažljivije od ekstrovertnih, kako u svojoj studiji opisuje psiholog Džerald Metjuz. Ekstrovertni će se radije opredeliti za rešavanje problema površno i na brzaka, žrtvujući preciznost u zamenu za brzinu i praveći pritom veći broj grešaka, a brod napuštaju kad im se problem učini pretežak ili obeshrabrujući. Introvertni razmišljaju pre nego što počnu da rade, detaljno analiziraju informacije, duže se zadržavaju na određenom zadatku, ne odustaju tako lako i precizniji su. Introvertne i ekstrovertne osobe takođe usmeravaju svoju pažnju na različite načine: ako ih ostavite prepuštene same sebi, introvertni će sedeti i razmišljati o stvarima, zamišljati nešto, prisećati se događaja iz prošlosti i praviti planove za budućnost. Ekstrovertni će se češće usredsrediti na ono što se dešava oko njih. Moglo bi se reći da ekstrovertni vide ono "što jeste", dok se introvertni pitaju "šta ako"."

* * *

"Ukoliko ste introvertni, pronađite sopstveni tok pomoću urođenih darova. Krase vas upornost, istrajnost da rešavate složene probleme i pronicljivost zahvaljujući kojoj izbegavate zamke u koje se ostali hvataju. Relativno ste nezavisni od iskušenja u koje dovode trivijalne nagrade kao što su novac i status. Najveći izazov za vas moglo bi zapravo biti iskorišćavanje sopstvenih kvaliteta. Možda se svojski trudite da ličite na ekstrovertnog tipa punog entuzijazma i osetljivog na nagradu, pa tako potcenjujete sopstvene talente ili se osećate potcenjenim u svom okruženju. Ali kada ste usredsređeni na neki projekat do koga vam je stalo, verovatno shvatate da imate neizmernu energiju."

* * *

"Drugim rečima, introvertni su sposobni da se ponašaju kao ekstrovertni radi nekog posla koji smatraju važnim, zbog ljudi koje vole ili bilo čega što visoko cene. Teorija slobodnih osobina objašnjava zašto bi introvertan tip mogao prirediti svojoj ekstrovertnoj supruzi zabavu iznenađenja ili ući u savet roditelja u školi svoje ćerke. Ona objašnjava kako je moguće da se ekstrovertna naučnica ponaša rezervisano u svojoj laboratoriji, da prijatna osoba bude čvrste ruke na poslovnim pregovorima i da namćorast ujak bude nežan prema svojoj sestričini kad je izvede na sladoled. Kako se vidi iz navedenih primera, teorija slobodnih osobina odnosi se na različite situacije, ali je naročito važna za introvertne osobe koje žive u svetu ekstrovertnog ideala."

* * *

"Kakvi god da ste, imajte na umu da stvarnost ne treba da procenjujete po izgledu. Neki ljudi se ponašaju kao ekstrovertni, ali taj trud im crpi energiju, originalnost, pa čak i fizičko zdravlje. Drugi se čine povučeni ili rezervisani, ali njihov unutrašnji pogled na svet je bogat i pun drame. Zato kad sledeći put vidite nekoga sa smirenim izrazom lica i tihim glasom, setite se da ta osoba u svojoj glavi možda rešava neku jednačinu, smišlja sonet, dizajnira šešir. Ona možda primenjuje moći tihih ljudi."

* * *

"Iz legendi i bajki znamo da na ovom svetu postoje razne moći. Neko dete dobije svetlosni mač, drugo moći čarobnjaka. Trik je u tome da ne zgrćete svakakve dostupne moći, već da mudro primenjujete onu koja vam je data. Introvertnima su ponuđeni ključevi privatnih, bogatih vrtova. Imati takav ključ nalik je na Alisino propadanje kroz zečiju rupu. Ona nije izabrala da ode u Zemlju čuda – ali od toga je napravila neviđenu, fantastičnu avanturu svojstvenu samo njoj."

(Izdavač: Laguna, Beograd, 2016. godina)

Biografija - Suzan Kejn

Suzan KejnAutorka Suzan Kejn, i sama introvertna osoba, pokazuje nam da mnogo gubimo kada drastično potcenjujemo introvertne ljude – što je odlika savremene civilizacije. Ona opisuje uspon ekstrovertnog ideala kroz dvadeseti vek i istražuje koliko on snažno prožima našu kulturu. Takođe nas upoznaje s uspešnim introvertnim osobama – od dosetljivog, energičnog profesora koji puni svoje baterije u osami posle predavanja, do komercijaliste koji obara sve rekorde u prodaji smireno postavljajući sugestivna pitanja potencijalnim kupcima. Potkrepljena argumentima, zasnovana na temeljnom istraživačkom radu i ispunjena upečatljivim pričama o stvarnim ljudima, knjiga Tihi ljudi ima moć da zauvek promeni naše viđenje introvertnih osoba. To je knjiga koja će pomoći svim smirenima i skromnima da se i njihov glas čuje u svetu punom buke, ali i da bučni shvate da je ponekad bolje slediti one koji tiho govore nego slušati samo nametljive i glasne.

Za više informacija posetite:

https://www.quietrev.com/

https://www.facebook.com/QuietRev

https://www.facebook.com/authorsusancain/

https://twitter.com/susancain

https://www.instagram.com/quietrev/

https://www.ted.com/talks/susan_cain_the_power_of_introverts

Pretraga