AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Više od puta kojim se ređe ide

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Skot Pek

"Koliko često, zaista, zastanemo da bismo razmislili o onome u šta verujemo? Jedna od osnovnih teškoća na koje nailazimo i kao pojedinci i kao društvo jeste uprošćeno razmišljanje – ili nerazmišljanje. To nije neki nevažni problem. To je pravi problem."

* * *

"S obzirom na nesavršenost našeg društva i očito strmoglavo opadanje duhovnih i moralnih vrednosti poslednjih godina, razmišljanje postaje ozbiljan problem. Danas je ono neophodno, možda neophodnije od bilo čega drugog, zato što je to način na koji razmatramo, odlučujemo i delujemo u svim oblastima života u ovom sve komplikovanijem svetu. Ukoliko ne počnemo pravilno da razmišljamo, postoji velika verovatnoća da ćemo završiti tako što ćemo se poubijati."

* * *

"Razmišljanje je teško. Razmišljanje je složeno. Razmišljanje je – pre svega – proces s tokom ili pravcem, protokom vremena i nizom koraka ili mena koji vode do određenog rezultata."

* * *

"Iako ljude plaši to što im je potrebna tako velika energija za razmišljanje, nedovoljno razmišljanje stvara daleko veće teškoće i nesporazume pojedincima i društvu u kome živimo."

* * *

"Zbog naših greha lenjosti, straha i ponosa, mi ne koristimo mozak u potpunosti. Prema tome, daje nam se u zadatak da naučimo da budemo savršena ljudska bića."

* * *

"Na osnovu društvenih normi, obično pretpostavljamo da ako svi nešto misle ili rade, to mora da bude normalno i ispravno."

* * *

"Ako želimo da nas smatraju za normalne, od nas se jednostavno očekuje da nastavimo istim pravcem i da se uklopimo."

* * *

"Uhvaćeni smo između zahteva konformizma, s jedne strane, dok, s druge strane, imamo slobodnu volju i možemo da izaberemo da je za nas najbolje da se uzdignemo iznad grupnog tradicionalnog mišljenja. Posedujemo sposobnost samostalnog razmišljanja o važnim pitanjima i ne bi trebalo da dopustimo da većina naših životnih aspekata bude u skladu s prostim društvenim dogmama. Ali, potreban je napor da bismo odredili u šta bi trebalo da verujemo, a u šta ne."

* * *

"Primena kritičkog razmišljanja ne znači da svi moraju da postanu hodajuće enciklopedije. Međutim, naša je obaveza da proučavamo, učimo i razmišljamo o važnim stvarima. Jedna od najbitnijih pretpostavki za kritičko razmišljanje jeste sposobnost odvajanja bitnog od nebitnog."

* * *

"Etiketiranje ljudi i stvari uvek nosi i skrivenu odgovornost. Ono umanjuje ili uništava njihovu vrednost. Etikete su nam potrebne da bismo odredili vrednost nekih stvari. Ponekad moramo da donesemo privremenu odluku dok ne dobijemo više informacija ili iskustva o nekoj situaciji ili osobi. Ali, u većini slučajeva skloni smo krutom ophođenju iz potpuno pogrešnog razloga."

* * *

"Mnogi ljudi beže od promene koja je neophodna za razvoj. Nisu spremni da se suoče s potrebom da se odreknu nekih pretpostavki i ubeđenja koje su prihvatili kao istinu."

* * *

"Mozak nam je dat zato da bismo razmišljali. Međutim, živimo u kulturi koja malo ceni intelekt, sposobnost da se dobro razmišlja, zato što se to smatra za nešto različito, a možda i opasno."

* * *

"I, zaista morate da imate hrabrosti da budete drugačiji, da se usudite da budete ono što jeste. Ako odlučimo da samostalno razmišljamo, moramo da se spremimo da se odbranimo od negodovanja."

* * *

"Izreka da ste ono o čemu razmišljate potpuno je tačna. Vi ste ono o čemu najčešće razmišljate. Vi ste i ono o čemu ne razmišljate. U suštini, dobro, loše i ono između to dvoje o čemu razmišljamo ili ne razmišljamo mnogo govore o tome ko smo."

* * *

"Teško možete da napredujete kada ne možete ničega da se odreknete."

* * *

"Vi ne možete dobro da slušate ukoliko dobro ne razmišljate."

* * *

"Moramo znati da sloboda misli podrazumeva i odgovornost za način i suštinu našeg razmišljanja i da je na nama da odlučimo da li ćemo iskoristiti svoju sposobnost da razmišljamo i tako sasvim ispuniti svoj život."

* * *

"Zanemarujemo sve što zahteva veće ulaganje vremena i energije u razmišljanje. Klizimo po površini ne razmišljajući. Ipak, moramo da priznamo da dobro razmišljanje jeste proces koji zahteva vreme. Ne možemo očekivati trenutne rezultate. Moramo malo da usporimo i odvojimo vreme za kontemplaciju, meditaciju, pa i molitvu. To je jedini put ka punijem i uspešnijem životu."

* * *

"Kada ste efikasni, možete da uradite više stvari za kraće vreme. U efikasnom razmišljanju naučite kako da date prednost onome što je važno da biste se direktno suočili sa životnim problemima, a ne da se pravite da ih ne vidite."

* * *

"Efikasnost neizostavno uključuje disciplinu. Disciplinovanost uključuje sposobnost odlaganja zadovoljstva, kao i spremnost na razmatranje mogućnosti."

* * *

"Smatram da smo ovde zato da bismo učili, što znači da bismo evoluirali. Pod "evoluiranjem" podrazumevam kretanje napred, kao suprotnost kretanju unazad."

* * *

"Moja definicija duše glasi: "Bogom stvorena i Bogom hranjena, jedinstvena, razvoju podložna i besmrtna ljudska duša.""

* * *

"Zrelo mentalno zdravlje zahteva prilagodljivost. Moramo da budemo spremni za neprekidnu borbu – uvek iz početka – da uspostavimo ravnotežu između oprečnih potreba, ciljeva, dužnosti i odgovornosti."

* * *

"Da bismo naučili nešto novo, često iz sebe moramo da izbacimo staro."

* * *

"Ali, učenje je avantura. Donekle moramo da budemo skloni pustolovini, jer ona vodi u nepoznato."

* * *

"Hrabrost je sposobnost da se ide napred uprkos strahu, ili upkos bolu. Kada preuzmete taj korak, otkrićete da prevazilaženje straha ne samo da vas čini jačim bićem već je to i veliki korak ka zrelosti."

* * *

"Ako čovek želi da postane celovita osoba, najzdravije i najvažnije je da radi na svojim slabim stranama."

* * *

"Kao i uvek, svesnost prethodi odluci, jer bez nje odluke ne bi ni bilo. Prema tome, najvažnija odluka koju donosimo u životu jeste odluka da stalno povećavamo svoju svesnost. Svesnost, međutim, ne olakšava donošenje odluka. Ona, sasvim suprotno tome, samo umnožava mogućnosti."

* * *

"U stvari, prava je sposobnost naučiti kako se rešavaju svi problemi i životni izazovi na konstruktivan način, a to je neophodno za duhovni razvoj."

* * *

"Smatram da je ključ za ljubav rad na samom sebi. Ne možemo da volimo druge ukoliko s ljubavlju ne izgrađujemo sebe."

* * *

"Nema jednostavnih i lakih obrazaca. Da bismo rešili sve na šta u životu nailazimo, moramo da izdržimo izvestan stepen praznine i agonije neznanja."

* * *

"Pored činjenice da je sve što postoji deo nekog sistema, po teoriji sistema ukoliko se promeni jedna komponenta sistema, moraju da se menjaju i svi ostali delovi. Zar nismo poslednjih desetak godina na neki način spoznali tu činjenicu u našem društvu. Shvatili smo da u suštini sve što radimo ima uticaja na našu životnu sredinu, i te posledice mogu da budu korisne ili da nas unište."

* * *

"Prema tome, teorija sistema podrazumeva da moramo da budemo u stanju da se prilagođavamo – ponekad i veoma brzo – da se sistem ne bi raspao. Ali, da bismo stekli sposobnost za tako brzo menjanje, moramo stalno da budemo svesni sistema kojima pripadamo."

* * *

"Najlakše je razočarati se, dići ruke i verovati da pošto je svet toliko zao, niko ništa ne može ni da izmeni. Ali, kada bismo malo realističnije pogledali na društvo, prepoznali bismo jake uticaje i dobrih i zlih sila. Svet nije samo lep. Ali, isto tako nije ni samo loš. Prema tome, najveći izazov koji nas očekuje jeste da razvijemo sposobnost sticanja i održavanja uravnoteženijeg sagledavanja. A takvo sagledavanje pokazuje da ima dosta razloga za optimizam, a ne beznađe."

* * *

"U borbi između dobra i zla moramo da budemo spremni na borbu kroz čitav život. Iako ima nekih razloga za pesimizam, mnogo je čvršće verovanje da svako od nas može da utiče, bez obzira koliko mu se to beznačajno čini, na to da li će svet da se menja na dobro ili na loše. Primedba koja se pripisuje Edmundu Burku služi nam kao osnova za određivanje koja će sila na kraju odneti pobedu: "Jedina stvar koja je potrebna za pobedu zla jeste da dobri ljudi (moram da dodam i žene) ne rade ništa.""

* * *

"Ipak, nije dovoljno da se brinete samo za stvari koje se vas direktno tiču. Ponekad moramo da budemo spremni da se zauzmemo za druge, čak i kad od njih nemamo nikakve lične koristi. Ponekad to moramo da činimo na sopstveni rizik. Odluka kada da se upustimo u rizik izbor je koji svaki pojedinac mora sam da napravi. Ta odluka zavisi od toga čega smo spremni da se lišimo ili šta smo spremni da izgubimo da bismo se za nešto zauzeli."

* * *

"Čovečanstvo nema moć da izazove rađanje ili zalazak sunca. Možemo da predviđamo vreme, ali ne možemo da odredimo kakvo će vreme biti iz dana u dan. Ne znam kako da stvorim iris ili ružu. Mogu samo da ih gajim."

(Izdavač: Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 1997. godina)

Biografija - Skot Pek

Skot PekMorgan Skot Pek (1936–2005) bio je psiholog i autor bestselera, najpoznatiji po svojoj prvoj knjizi Put kojim se ređe ide iz 1978. godine.

Pek je rođen u Njujorku i odgajan je kao protestant. Sa 13 godina roditelji su ga poslali u prestižnu školu u Nju Hempširu.

Pek je u svojim knjigama kombinovao znanja i iskustva koje je stekao u praksi sa religijskim stavovima ljudi koje je upoznao.

Pek je bio oženjen Lili Ho i imali su troje dece. Razveli su se 2004., a Pek se potom ponovo oženio. Umro je 2005. u svom domu u Konektikatu od Parkinsonove bolesti.

Pretraga