AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Galeb Džonatan Livingston

Ričard Bah

"Ali daleko odatle, negde visoko iznad broda i obale, Galeb Džonatan Livingston je vežbao u samoći. Na visini od tridesetak metara ispružio je svoje nožice s plovnim opnama između prstiju, podigao kljun, i svim snagama nastojao da se održi na krilima tokom bolno teškog, oštrog zaokreta. U krivini je morao da uspori toliko da se okean sasvim umirio pod njim a vetar se činio poput šapata na njegovom licu. Gotovo je zažmurio od silne usredsređenosti, zadržao dah, dao sve od sebe da izgura... još... barem... par... centimetara... krivine... Onda mu se perje razbarušilo, naglo je usporio i propao."

* * *

"Galebovi, kao što znate, nikad ne oklevaju, nikad ne gube kontrolu. Izgubiti kontrolu za njih predstavlja sramotu i jednako je gubitku časti."

* * *

"Ali Galeb Džonatan Livingston – koga nije bilo sramota da ponovo raširi krila u tom drhtavom teškom zaokretu pa da uspori, uspori i napokon još jednom proopadne – nije bio obična ptica."

* * *

"Većina galebova nikad ni ne pokuša da nauči išta više od najjednostavnijih pravila letenja – kako da od obale stignu do hrane i natrag. Većini galebova važna je prehrana, a ne letenje. Ali ovom galebu letenje je bilo važnije od hrane. Više od svega ostalog, Galeb Džonatan Livingston voleo je da leti."

* * *

"Takvo stanovište, imao je prilike da otkrije, druge ptice su teško prihvatale. Čak su i njegovi roditelji bili zaprepašćeni činjenicom da Džonatan provodi po čitave dane u samoći, po stotinu puta uvežbavajući tehniku jedrenja na maloj visini, eksperimentišući."

* * *

""Zašto, Džone, zašto?" upitala ga je majka. "Zašto ne možeš da budeš poput ostalih u Jatu, Džone? Zašto taj niski let ne prepustiš pelikanima, albatrosima? Zašto ne jedeš? Kost i perje si, Džone!""

* * *

""Ne smeta mi to, mama. Samo želim da znam šta sve mogu, a šta ne mogu da radim u vazduhu, to je sve. Samo želim to da znam.""

* * *

""Ako već moraš da se baviš učenjem, onda nauči nešto o hrani, i kako da dođeš do nje. Nemam ništa protiv sveg tog letenja, ali od toga se ne živi, i ti to dobro znaš. Galebovi lete da bi jeli – ne zaboravi to.""

* * *

"Sve je ovo tako besmisleno, razmišljao je, namerno dobacivši s mukom osvojenu sardelu gladnom galebu koji ga je proganjao. Sve ovo vreme mogao bih da posvetim proučavanju leta. Toliko toga treba savladati!"

* * *

"I nije prošlo dugo pre nego što se Džonatan Galeb ponovo osamio da, daleko na pučini, gladan ali srećan, uči."

* * *

"Dok je tonuo u vodu, neobičan prigušen glas odjeknu u njemu. Nema tu šta. Ja sam galeb. Moja priroda me ograničava. Da je trebalo da naučim toliko toga o letenju, imao bih navigacione karte umesto mozga. Da je trebalo da letim brzo, imao bih kratka krila poput sokola. I hranio bih se miševima a ne ribom. Moj otac je bio u pravu. Treba da se oslobodim ove ludosti. Treba da odletim nazad u Jato i sa zadovoljstvom prihvatim da sam to što jesam – bedni, ograničeni galeb."

* * *

"Osećao se bolje zbog odluke da bude samo još jedan galeb u jatu. Oslobodiće se sile koja ga je terala da uči, više neće biti izazova niti neuspeha. Bilo je tako prijatno ne razmišljati, već samo leteti kroz mrak, prema svetlima iznad plaže."

* * *

"Uspeo se na visinu od oko sedam stotina metara iznad crnog mora. Ne dozvoljavajući sebi da ni za trenutak pomisli na neuspeh i smrt, pripio je krila čvrsto uz telo i porinuo, ostavljajući tek uske povijene bodeže njihovih vrhova da se šire na vetru."

* * *

"Zaboravio je na sve zakletve koje je izrekao samo trenutak ranije – razvejala ih je snaga moćnog vetra. Pa ipak, nije osetio krivicu zbog toga što je prekršio obećanje koje je sam sebi dao. Takva obećanja su samo za galebove koji prihvataju vladavinu običnog. Galebovima koji teže da se učenjem približe savršenstvu ona nisu potrebna."

* * *

"Čim je svanulo, Galeb Džonatan je ponovo počeo da vežba."

* * *

"Bio je živ, i jedva je primetno podrhtavao od uživanja, ponosan što je uspeo da zauzda strah."

* * *

"Trijumfovao je. Maksimalno ubrzanje! Galeb koji leti tri stotine četrdeset tri kilometra na čas! Bio je to pravi proboj, najveći trenutak u istoriji Jata. U tom času čitava nova era otvorila se pred Džonatanom Galebom."

* * *

"I tako je Džonatan postao prvi galeb na svetu koji je otkrio akrobacije u vazduhu."

* * *

"Kad ostali galebovi budu saznali za Proboj, razmišljao je, poludeće od sreće. Koliko je život sada ispunjeniji smislom! Vekovima smo se jednolično vukli do ribarskih brodova i nazad, a sad napokon imamo razlog za postojanje."

* * *

"Mi možemo da se izdignemo iz neznanja, i uvidimo da smo umešna, inteligentna, savršena stvorenja. Mi možemo da budemo slobodni! Možemo da naučimo da letimo! Budućnost mu se osmehivala."

* * *

""... jednog dana, Galebe Džonatane, naučićeš da se neodgovornost ne isplati. Život je neizvestan i nemoguće ga je spoznati, a mi postojimo na ovom svetu samo da bismo jeli i opstali onoliko dugo koliko možemo.""

* * *

"Galeb nikada ne odgovara pred Zborom, ali Džonatan je podigao glas. "Neodgovornost? Braćo moja!", uzviknuo je. "Postoji li iko odgovorniji od galeba koji pronađe viši smisao života i živi u skladu s njim? Hiljadu godina smo živeli samo da bismo se svađali i tukli oko ribljih glava, ali sada znamo zašto smo tu – da bismo učili, da bismo saznavali, da bismo bili slobodni! Dajte mi šansu i pokazaću vam šta sam otkrio...""

* * *

"Džonatan Galeb proveo je ostatak svog života na ovom svetu u samoći, ali je leteo daleko iza Dalekih hridi. Nije toliko žalio zbog samoće, koliko zbog toga što su ostali galebovi odbili da veruju u slavu letenja koja ih je očekivala; što su odbili da progledaju i shvate."

* * *

"Sve što je nekad želeo Jatu, ostvario je sam za sebe; naučio je da leti i nije tugovao zbog cene koju je za to morao da plati. Džonatan Galeb je otkrio da su dosada i strah i bes razlozi zbog kojih galebovi žive tako kratko, a kako ih se on oslobodio, proživeo je zaista dug život."

* * *

""Jedini odgovor koji znam, Džonatane, jeste da si ti praktično jedinstven među milionima ptica.""

* * *

""Raj nije mesto, niti vreme. Raj je stanje savršenstva.""

* * *

""Doseći ćeš raj, Džonatane, u trenutku kad budeš dosegao savršenu brzinu. A to ne znači leteti brzinom od hiljadu ili milion kilometara na čas, ili leteti brzinom svetlosti. Svaki broj u sebi krije ograničenje, a savršenstvo ne poznaje granice. Leteti savršenom brzinom, sine moj, znači biti tamo.""

* * *

""Čudno je to. Oni galebovi koji usavršavanje odbace zarad putovanja, obično putuju polako i nikad nigde ne stižu. Dok oni koji se putovanja odreknu radi usavršavanja stižu svuda, i to u času. Zapamti, Džonatane, raj nije ni mesto ni vreme, jer su i mesto i vreme podjednako besmisleni. Raj je...""

* * *

""Da bi leteo brzinom misli, i to bilo kuda", izgovorio je, "treba da počneš od spoznaje da se već tamo nalaziš...""

* * *

"Trik je, po Čijangu, bio u tome da Džonatan prestane da doživljava sebe kao zarobljenog unutar tela čiji je raspon krila metar i dvadeset a telesne mogućnosti takve da se mogu iskazati dijagramom. Trebalo je da uvidi da njegova prava priroda, savršena poput nenapisanog broja, istovremeno živi svuda u vremenu i prostoru."

* * *

""Pa, naravno da si uspeo, Džone", reče Čijang. "Kao što uspeš uvek kad nešto radiš s razumevanjem.""

* * *

""Možemo da počnemo da vežbamo s vremenom ukoliko želiš", reče mu Čijang, "kako bi bio u stanju da letiš u prošlost i budućnost. Nakon toga ćeš biti spreman da se suočiš s nečim što je najteže, najmoćnije ali ujedno i najzabavnije od svega. Bićeš spreman da se još jednom uzvisiš i spoznaš značenje dobrote i ljubavi.""

* * *

""Džonatane", rekao je, i to su bile njegove poslednje reči, "nastavi da radiš na ljubavi.""

* * *

"Dani su prolazili, a Džonatan je sve češće zaticao sebe kako se priseća sveta iz kog je došao. Koliko bi život bio ispunjeniji smislom da je tamo znao samo deseti, samo stoti deo svega što je ovde naučio! Stajao je na pesku pitajući se postoji li tamo barem neki galeb koji pokušava da probije sopstvena ograničenja, koji uviđa da je letenje nešto više od načina da se dođe do hrane bačene sa broda. Možda je neko čak i prognan zato što se sopstvenom istinom usprotivio čitavom Jatu."

* * *

"Što je Džonatan duže izučavao dobrotu, što je napornije vežbao kako bi spoznao prirodu ljubavi, to je više žudeo da se vrati na Zemlju. Jer, uprkos svojoj usamljeničkoj prošlosti, Džonatan Galeb je bio rođen za učitelja, i njegov način pokazivanja ljubavi bio je da istinu koju je otkrio podeli sa galebovima koji su i sami žudeli za prilikom da spoznaju istinu."

* * *

""Džone, nekad si i sam bio Otpadnik. Zašto misliš da bi te bilo koji galeb iz tvog vremena danas poslušao? Ne kaže se bez razloga: Galeb koji leti najviše, vidi najdalje. Tamo odakle ti potičeš galebovi uglavnom provode vreme na zemlji, krešte i svađaju se. Oni su hiljadama kilometara udaljeni od raja – a ti tvrdiš da želiš da im ga pokažeš s te daljine! Džone, pa oni ne vide ni vrhove svojih krila. Ostani ovde.""

* * *

"Džonatan je ostao i posvetio se obučavanju mladih, tek pristiglih galebova. Svi su bili veoma bistri i brzo su savlađivali lekcije. Ali onaj stari osećaj se vratio, i on nije mogao da se oslobodi misli da tamo na Zemlji možda postoji neki galeb koji bi takođe bio u stanju da uči od njega. Koliko bi samo toga on do sada znao da je Čijang došao po njega onog dana kad je bio proteran iz Jata!"

* * *

""Moram da se vratim, Sali", rekao je konačno. "Tvoji učenici dobro napreduju. Mogu da ti pomognu pri obuci novopridošlih.""

* * *

""Sali, sram da te bude!", uzviknuo je Džonatan prekorno, "i nemoj da si blesav! Šta to nastojimo da savladamo iz dana u dan? Ako bi naše prijateljstvo zavisilo od takvih stvari kao što su vreme i prostor, onda bi naše bratstvo propalo čim bismo konačno uspeli da ih prevaziđemo. Ali ako savladaš prostor, sve što ti preostaje je Ovde. Savladaj vreme, i sve što ti preostaje je Sada. Zar ne misliš da bismo, na pola puta između Ovde i Sada, mogli ponekad i da se sretnemo?""

* * *

"Saliven Galeb nasmejao se protiv svoje volje. "Ti luda ptico", reče mu nežno. "Ako iko bude uspeo da galebu sa Zemlje objasni kako da vidi na razdaljinu od hiljadu kilometara, to će biti Galeb Džonatan Livingston." Pogledao je u pesak. "Zbogom, Džone, prijatelju moj.""

* * *

""Zbogom, Sali. Srešćemo se ponovo." I izrekavši to, Džonatan je u svesti zadržao prizor velikog jata galebova na obali jednog drugog vremena, svestan da više nije kost i perje već besprekoran simbol neograničene slobode i leta."

* * *

"Galeb Flečer Lind bio je još uvek prilično mlad, ali mu je već bilo jasno da nijedna ptica u bilo kom Jatu nikada nije bila kažnjena tako strogo i tako nepravedno kao on."

* * *

""Baš me briga šta kažu", razmišljao je besno, a pogled mu se mutio dok je leteo prema Dalekim hridima. "U letenju ima još toliko toga osim običnog mlataranja krilima od jednog mesta do drugog! Čak... čak... i komarac to može! Jedan najobičniji valjak oko Starešine, šale radi, i sad sam Otpadnik! Šta je njima? Kako ne razumeju? Zar ne uviđaju slavu koja će nam pripasti onda kad stvarno budemo naučili da letimo?"

* * *

""Ne sudi preoštro o njima, Flečere Galebe. Time što su te odbacili, ostali galebovi su samo sebi naudili, ali jednog dana će to i saznati kao što će jednog dana razumeti i prihvatiti sve ono što danas nisu u stanju. Oprosti im, i pomozi im da razumeju.""

* * *

"Dubok i smiren, glas je nastavio da odjekuje u njegovim mislima, zahtevajući odgovor. "Galebe Flečere Linde, da li ti je toliko stalo do letenja da bi mogao da oprostiš Jatu, i posvetiš se učenju kako bi se jednog dana vratio i pomogao im da spoznaju istinu?""

* * *

""Čitavo vaše telo, od vrška jednog krila do vrška drugog", govorio bi Džonatan nekom drugom prilikom, "nije ništa drugo do sama vaša misao, u formi koju možete da vidite. Pokidajte lance kojima su vaše misli sputane, i pokidaćete ujedno lance kojima vam je sputano telo...""

* * *

""Slobodni smo da idemo gde god želimo i da budemo ono što jesmo", uzvratio je Džonatan, poleteo s peska i okrenuo se istočno, prema prebivalištu Jata."

* * *

""Pridruži nam se onda" rekao je Džonatan. "Popni se sa mnom visoko od zemlje, i počećemo."

"Ti ne razumeš. Moje krilo. Oduzeto je."

"Majnarde Galebe, ti si slobodan da budeš ono što jesi, da otkriješ svoje pravo ja, ovde i sada, i ništa ti se ne može isprečiti na putu. To je Zakon Velikog galeba, Zakon koji Jeste."

"Hoćeš da kažeš da mogu da letim?"

"Kažem da si slobodan.""

* * *

""Zašto misliš da ćemo mi moći da letimo kao ti?", začuo se još jedan glas. "Ti si poseban i nadaren i božanstven, i nema ti ravnog među galebovima.""

* * *

""Pogledajte Flečera! Lauela! Čarlsa-Rolanda! Da li su i oni posebni i nadareni i božanstveni? Ne više od vas ostalih, ne više od mene. Jedina razlika, zaista jedina, jeste u tome što su oni počeli da naslućuju svoju pravu prirodu i da rade na njoj.""

* * *

"Duga pauza. "Pa, način na koji letimo oduvek je bio tu i svako ko je želeo da ga otkrije mogao je da ga savlada; to nema nikakve veze s vremenom. Mi smo ispred trenutnih običaja, možda. Ispred načina na koji leti većina galebova.""

* * *

""Zašto je najteža stvar na svetu", Džonatan je lupao glavu, "ubediti pticu da je slobodna, i da samoj sebi može to da dokaže uz samo malo vežbe? Zašto to mora da bude baš toliko teško?""

* * *

""Pa nije to ono što treba voleti, Fleče! Ne vole se, naravno, mržnja i zlo. Ali treba da vežbaš kako bi bio u stanju da vidiš onog pravog galeba, onog dobrog, u svakome od njih, i kako bi bio u stanju da im pomogneš da ga i sami u sebi otkriju. Na to mislim kada kažem ljubav. A i zabavno je, kad se malo uvežbaš.""

* * *

""Ja? Džone, ja sam samo običan galeb, a ti si..."

"... jedini Sin samog Velikog galeba, pretpostavljam?" Džonatan je uzdahnuo i pogledao prema pučini. "Ja ti više nisam potreban. Ono što ti je sad potrebno jeste da pronađeš sebe samog, i da to činiš pomalo svakog dana, sve dok ne stigneš do onog pravog, neograničenog Flečera Galeba. On je tvoj učitelj. Treba da ga razumeš i prihvatiš.""

* * *

"Sledećeg trenutka Džonatanovo telo sijajući zatreperi u vazduhu, i poče da nestaje. "Ne dozvoli im da šire blesave priče o meni, ili da me proglase za boga. Važi, Fleče? Ja sam samo galeb, mada, istina, volim da letim...""

* * *

""Siroti Fleče! Ne veruj svojim očima. Njihove su mogućnosti ograničene. Gledaj razumom, otkrij ono što ionako znaš, i shvatićeš kako se leti.""

* * *

""Za početak", jedva je progovorio, "treba da razumete da galeb predstavlja simbol neograničene slobode u liku Velikog galeba, kao i da vaše telo, od vrha jednog krila do vrha drugog, nije ništa drugo do misao sama.""

* * *

"Flečer je uzdahnuo i ponovo počeo. "Hm. Ah... dobro", rekao je, i kritički ih osmotrio. "Počećemo s Horizontalnim letenjem." Čim je to izgovorio, istog časa je razumeo da njegov prijatelj nije, zapravo, bio ništa izuzetniji od njega samog, Flečera."

* * *

"Nema granica, Džonatane? pomislio je. Pa, onda nije daleko trenutak kad ću se niotkuda pojaviti na tvojoj plaži da ti pokažem kako se leti! Iako se trudio da pred učenicima bude strog kako i dolikuje, u jednom trenutku ih je iznenada i tek za čas sagledao onakvima kakvi zaista jesu."

* * *

"Bio je zadovoljan onim što je video, ali ne samo to – osetio je ljubav. Nema granica, Džonatane? pomislio je uz osmeh. I stupio na put saznanja."

(Izdavač: Vulkan izdavaštvo, Beograd, 2014. godina)

Pretraga

Biografija - Ričard Bah

Ričard BahRičard Bah je rođen 1936. u Ouk Parku, u Ilinoisu. Njegova istinska strast su avioni (posvetio im je ceo život), ali je širom sveta poznat kao pisac izuzetno popularnih knjiga. Njegove knjige Galeb Džonatan Livingston i Iluzije i danas su veoma tražene, a pored njih, najpoznatije su Most preko večnosti i Jedno.

Za više informacija posetite:

http://richardbach.com/

http://www.jonathanlivingstonseagull.com/