AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Mit o talentu

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Metju Sajid

"Svaki muškarac ili žena, koji pobeđuju upkos svemu, kada se to malo bolje pogleda, zapravo su izvukli korist iz neobičnih okolnosti. Do samozavaravanja dolazi jer se usredsređuju na pojedinačnost svog trijumfa, a ne shvataju – niti se potrude da potraže – velike prilike koje su im se ukazale, a umnogome su im pomogle."

* * *

"Ovo je izričito istakao Malkolm Gladvel (Gladwell) u svojoj sjajnoj knjizi Natprosečni, gde pokazuje kako uspeh Bila Gejtsa, Bitlsa i drugih sjajnih pojedinaca nije imao toliko veze sa tim "kakvi su bili" već "odakle su potekli". "Najuspešniji ljudi možda izgledaju kao da su sve sami uradili", piše Gladvel. "Ali, zapravo, oni su bez izuzetka iskoristili skrivene prilike, sjajne prilike i kulturno nasleđe pomoću kojih su učili i radili i preko kojih su doživeli svet na način na koji drugi nisu.""

* * *

"Do dvadesete godine, najbolji violinisti su proveli u proseku deset hiljada sati vežbajući, što je za dve hiljade sati više od studenata iz grupe dobrih violinista, i preko šest hiljada sati više nego što su vežbanju posvetili oni koji su se nadali da će predavati violinu. Ove razlike nisu samo statistički značajne: one su ogromne. Vrhunski izvođači su vežbali hiljade dodatnih sati da bi postali majstori izvođenja."

* * *

"Ali to nije sve. Erikson je takođe otkrio da nema izuzetka u ovoj šemi: niko nije došao do vrhunske grupe bez bespoštednog vežbanja, i niko nije ostao na nižem nivou ako je neprekidno vežbao. Plansko vežbanje bilo je jedini faktor koji je razlikovao najbolje od ostalih."

* * *

"Tako da se sada javlja pitanje: koliko dugo treba vežbati da bi se ostvario uspeh i izuzetnost? Detaljna istraživanja, kako izgleda, daju veoma konkretan odgovor na to: od umetnosti do nauke i od društvenih igara do tenisa, otkrilo se da je potrebno minimum deset godina da bi se postigao svetski status u vezi sa bilo kojim složenim zadatkom."

* * *

"U knjizi Natprosečni, Malkolm Gladvel (Gladwell) ističe da većina vrhunskih pojedinaca vežba oko hiljadu sati godišnje (teško je održati kvalitet vežbanja ako pređete ovaj broj), i tako on pretvara pravilo "deset godina" u pravilo "deset hiljada sati". To je minimalno vreme neophodno da bi se došlo do ekspertskog nivoa u bilo kom složenom zadatku. To je, takođe, broj sati koji su posvetili vežbanju violinisti u Eriksonovom eksperimentu."

* * *

"Erikson ovako nešto zove iluzijom ledenog brega. Kada prisustvujemo vanrednom podvigu u vezi sa pamćenjem (ili sportskim ili umetničkim poduhvatom), mi smo svedoci krajnjeg proizvoda procesa koji se meri godinama. Ono što mi ne vidimo, skriveni dokazi, u ovom slučaju, jesu bezbrojni sati vežbanja provedeni u stvaranju virtuoznog izvođenja: bespoštedna ponavljanja, savladavanje tehnike i oblika, usamljenička koncentracija, koji su, bukvalno, promenili anatomsku i neurološku strukturu vrhunskog pojedinca. Mi ne vidimo ono što bi moglo da se nazove prikrivenom logikom uspeha."

* * *

"Uspon psihičkog i stečenog u odnosu na fizičko i urođeno ponovo se potvrđuje. Anders Erikson, koji je sada veoma priznat svetski autoritet za ekspertski učinak, kaže: "Najvažnije razlike se ne nalaze na najnižem nivou ćelija ili mišićnih grupa, već u nadmoćnoj kontroli sportista nad integrisanim i koordinisanim akcijama njihovih tela. Ekspertski učinak se ostvaruje stečenim psihičkim predstavama, pomoću kojih eksperti predviđaju, planiraju i odlučuju se na alternativne akcije. Ove mentalne predstave daju ekpertima veću kontrolu nad poljima aktivnosti, koja su od važnosti za stvaranje njihovog nadmoćnog učinka."

* * *

"Drugim rečima, za uspeh je ključna praksa, a ne talenat."

* * *

"Šta nam to sve govori? Govori nam da, ako želite da lobujete kao Bekam ili fejdujete kao Tajger, morate da radite kao ludi, bez obzira na svoje gene, zaleđe, veru ili boju. Nije bilo prečice, čak i ako nas čuda od dece zavedu do te mere da im poverujemo da jeste."

* * *

"Opsežna istraživanja su pokazala da jedva da postoji neko ko je vrhunski stručnjak u polju koje zahteva obavljanje složenih zadataka a da je zaobišao deset godina teškog rada da bi došao do vrha. Pa, to nije baš istina. Za šahovsko čudo, Bobija Fišera, kaže se da je za devet godina došao do titule velemajstora iako to neki njegovi biografi opovrgavaju."

* * *

"Ipak, ovde leži i dosta opasnosti. Svrsishodno vežbanje, koje traje mnogo sati, moguće je ostvariti samo ako je pojedinac doneo nezavisnu odluku da se posveti bilo kakvom polju do savršenstva. Toj osobi je stalo do toga čime se bavi. Psiholozi to zovu "unutrašnja motivacija", i ona često izostaje kod dece koja suviše rano počnu nečim da se bave i koju teraju na to. Oni na taj način nisu na putu ka izuzetnosti već na putu da sagore."

* * *

"Ali tamo gde motivacija jeste unutrašnja, deca ne doživljavaju vežbu kao muku već kao zabavu."

* * *

"Ali ovo je iluzija koja prikazuje samo vrh ledenog brega: posmatrači misle da je učinak posledica posebnih sposobnosti jer su videli samo mali procenat aktivnosti neophodnih da bi se ostvario uspeh."

* * *

"Obavljamo posao, ali često odsutni duhom, delom ili u celini. Automatski ponavljamo pokrete. Zato je (a to su pokazale desetine studija) dužina bavljenja nekim zanimanjem veoma slabo povezana sa uspešnošću. Čisto iskustvo se ne pretvara u izuzetnost ako nije povezano sa dubokom koncentracijom."

* * *

""Kada većina nas vežba, usredsređujemo se na nešto što možemo da uradimo bez napora", kaže Erikson. "Ekspertsko vežbanje se razlikuje od toga. Ono podrazumeva značajne, specifične i dugotrajne napore da uradite nešto što ne znate dobro, ili što uopšte ne znate. Istraživanje u ostalim oblastima pokazuje da, samo radeći nešto što ne umete, postajete ekspert kakav želite da postanete.""

* * *

"Erikson to zove "namerna vežba" da bi je razlikovao od onog na šta je većina nas navikla. Ja ću je zvati svrsishodnom vežbom. Zašto? Jer vreme provedeno u vežbanju da bi neko postao šampion ima svoju specifičnu i nepromenljivu svrhu: napredak. Svake sekunde svakog minuta svakog sata, cilj je da se razvije čovekov um i telo, da sebe gurnete preko ograničenja sopstvenih kapaciteta, da se angažujete u ostvarenju zadatka sa toliko volje da odlazite sa treninga, bukvalno, kao drugačija osoba."

* * *

"To vredi ponoviti: učinak na svetskom nivou dolazi od truda uloženog na putu ka cilju koji je nadomak, ali samo ako baš znate kako se taj jaz može premostiti. Tokom vremena, stalnim ponavljanjem i uz duboku koncentraciju, taj jaz će nestati, ali tek da bi se stvorio novi, koji je opet van našeg dosega."

* * *

"Svrsishodna vežba tiče se želje za ostvarenjem nečega što nam je izvan dosega, i što ne možemo baš da shvatimo; tiče se suočavanja sa težinom zadataka koja je van trenutnih ograničenja, i situacija kada nam samo malo nedostaje da ih ostvarimo, i tako stalno. Izuzetnost ima veze sa iskorakom van zone udobnosti, treniranjem u nastojanju da ostvarimo neostvarivo i da prihvatamo neizbežnost iskušenja i nevolja. Napredak se izgrađuje, zapravo, na osnovana neizbežnog neuspeha. To je suštinski paradoks ekspertskog učinka."

* * *

"Pravilo "deset hiljada sati" je nedovoljno ako želimo da predvidimo izuzetnost. Ono što nam treba jeste deset hiljada sati svrsishodnog vežbanja. A da bi vežbanje bilo istinski svrsishodno, usredsređenost i posvećenost, iako su važni, nisu dovoljni. Morate da imate i pristup pravim sistemima obuke, a to nekada znači život u nekom određenom gradu, ili da imate nekog određenog trenera."

* * *

"Svrsishodno vežbanje možda nije lako, ali je neverovatno efikasno."

* * *

"To vam je tako sa svrsishodnim vežbanjem: ono vas transformiše, i isto važi i za stoni tenis, tenis, fudbal, košarku, kucanje, medicinu, matematiku, muziku, novinarstvo, javno izlaganje, na šta god da pomislite."

* * *

"Ali pažljiva ispitivanja su pokazala da kreativna inovacija prati veoma utabanu stazu: kao i do izuzetnosti, do nje se dolazi uz mnogo svrsishodnog vežbanja. Do inovacije dolazi nakon što se stručnjaci toliko dugo udubljuju u svoje polje aktivnosti da postaju prepuni kreativne enrgije. Drugim rečima, momenti "eureka" nisu munje i gromovi iz vedra neba, već talasi plime koji se pojavljuju nakon dugog boravka u polju stručnosti."

* * *

"Povratna informacija je, zapravo, raketno gorivo koje ubrzava sticanje znanja i bez nje vam ništa ne vrede sati vežbanja."

* * *

"Ključno u svemu ovom jeste da je moć uma sprovedena kroz medijum uverenja, i nema veze da li je uverenje istinito ili lažno, niti kako se iluzija stvorila, dokle god je uspešna."

* * *

"Lekcija koju iz svega ovoga možemo izvući jeste da su uverenja usmerena ne samo ka istini, već i ka onome što funkcioniše. Nije reč samo o sportistima, naravno: niko od nas ne bi uspeo bez uverenja koja se udaljavaju od realnosti. Ističemo pozitivno, gušimo negativno, blokiramo traume, stvaramo male priče o svom životu i ljubavima, koje, ako ćemo iskreno, imaju malo osnove u realnosti; ne radimo ovo samo da bismo pobedili, već da bismo preživeli."

* * *

"Razlika je u tome da svetski izvođači, često u vezi sa sportskim psiholozima i "trenerima uma", dovode ove mentalne manipulacije do krajnosti. Naučili su sebe da pojačaju optimizam kada se takmiče; da uobliče dokaze tako da odgovaraju njihovom uverenju, a ne obrnuto; da aktiviraju dvostruko razmišljanje. A spretnost u ovim veštinama često razdvaja najbolje od ostatka."

(Izdavač: Psihopolis institut, Novi Sad, 2014. godina)

Biografija - Metju Sajid

Metju SajidMetju Sajid je dvostruki olimpijac koji je svoju sportsku karijeru nastavio kao publicista. Kao vrhunski stonoteniser bio je i trostruki šampion Komonvelta. Radio je kao sportski komentator BBC, Eurosporta i Tajmsa. Kao veliki poznavalac sporta i sportista objavio je brojne članke koji su mu doneli prestižne nagrade za publicistiku. Svoje spoznaje o izgradnji uspešnog sportiste izložio je u knjizi Mit o talentu.

Za više informacija posetite:

http://www.matthewsyed.co.uk/

Pretraga