AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Pisma prijatelju

Lucije Anej Seneka

"Jedan deo vremena nam se otima, jedan deo opet neprimetno beži, a jedan deo nam se opet jednostavno izmakne iz ruku."

* * *

"Život beži dok u životu odlažemo."

* * *

"Sve drugo je, moj Lucilije, tuđa svojina, samo je vreme naše: priroda nam je dala jedino taj prolazni i nepostojani posed, a sa njega nas može oterati svako ko god to zaželi."

* * *

"Ludost ljudi je tako velika da cene upravo sve ono što ima najmanju vrednost i što se može nečim drugim zameniti, nadoknaditi, a niko ne misli da je učinio grešku ako je izgubio vreme: ta ono je jedina stvar koju je dobio, a koju ne može da vrati, makar za to bio blagodaran."

* * *

"A tebi evo dajem savet: čuvaj to što imaš i počni da štediš još dok je vreme. Jer, kao što mišljahu naši preci: prekasno je štedeti onda kad novac već nestaje."

* * *

"Ja bar smatram da je prvi znak jednog sređenog uma u tome da čovek mora ostati na određenom mestu i baviti se sam sobom."

* * *

"Nigde nije onaj koji je svuda."

* * *

"Nije siromašan onaj koji ima suviše malo, nego onaj koji želi više. Jer od kakve je važnosti to koliko blaga neko drži u škrinji, koliko žita u ambarima, koliko stoke ima ili koliki je njegov kapital, ako žudi za tuđim i ako ne računa ono što je već stekao nego ono što još treba da stekne? Pitaš me, šta je mera za bogatstvo? Prvo, da imaš ono što je neophodno, a drugo, da imaš ono što je dovoljno."

* * *

"Najveći deo ljudi opet žalosno životari u strahu od smrti i u tegobama života: ne žele da žive, a ne znaju kako da umru. I zbog toga ti sebi stvori prijatan život tako što se nećeš nimalo plašiti za nj. Nijedna dobra stvar ne koristi onome ko je poseduje ako nije uvek spreman na to da je može i izgubiti: a ništa nije lakše izgubiti nego ono što čovek ne oseća da ima, pošto ga je izgubio. Očvrsni, dakle, i postani hrabar i odvažan prema svemu što se može dogoditi i najuticajnijim ljudima."

* * *

"Trudimo se da živimo tako da nam život bude lepši i bolji od života obične gomile, a nikako suprotno, jer ćemo inače oterati upravo sve one koje bismo hteli da načinimo boljima i u potpunosti ih odvratiti od sebe. Time ćemo takođe postići to da se neće potruditi da se ma u čemu ugledaju na nas, iz straha da bi nas morali imitirati u svemu."

* * *

"Filozofija traži umerenost, a ne kaznu; lep i prijatan život može se voditi i u umerenosti i skromnosti. Meni se čini da je ovakav način života pravilan: treba se pridržavati zlatne sredine, treba odgovarati dobrim i zdravim principima, a u isto vreme i svakodnevnim navikama."

* * *

"A glavni uzrok za jedno i drugo jeste u tome što se ne prilagođavamo sadašnjosti, nego što svoje misli upućujemo u daleku budućnost. Zato je obazrivost za čoveka postala zlo. Divlje zveri beže od opasnosti koju gledaju svuda pred sobom: i kad tu opasnost izbegnu, one postaju bezbrižne, dok se mi mučimo onim što će tek biti i što je već prošlo. Nama mnoge naše vrline škode: sećanje nam vraća patnje straha, a predviđanje i očekivanje pripremaju nam ih već unapred. Jer nijedan čovek nije bedan samo zbog sadašnjosti."

* * *

"I upravo to je znak poboljšanja u čoveku – ako vidi svoje greške koje mu do tada nisu bile poznate."

* * *

"Ništa neće izazvati zadovoljstvo u meni, pa makar kako izvrsno i korisno bilo, ako o tome treba da znam samo ja. I kad bi mi nudili mudrost pod uslovom da je moram držati zatvorenu i da je ne smem predati nikome, ja bih je odbacio: nikakvo posedovanje nije prijatno ako nemaš druga u tome."

* * *

"Reći ću ti šta mi je danas kod Hekatona naročito zadalo radost. "Pitaš", veli on, "šta sam naučio? Počeo sam sam sebi da budem prijatelj!" - Mnogo je naučio: jer nikada neće biti sam. Znaj da je takav prijatelj prijatelj svima."

* * *

"A treba izbegavati i jedno i drugo: nemoj želeti da postaneš sličan lošima jer takvih ljudi ima suviše, ali i da ne postaneš neprijatelj gomile zato jer ti nije slična. Povuci se u sebe koliko god možeš; druži se s onima koji će te načiniti boljim, i dopustiti neka ti se pridruže oni koje bi ti mogao načiniti boljima. Sve se to dešava uzajamno, utičemo jedan na drugoga, i ljudi, kad uče druge, pri tome uče i sami."

* * *

""Pa za koga sam onda učio sve to?", kazaćeš. Nema razloga da se plašiš da si uzalud utrošio svoj napor: učio si za sebe."

* * *

"Demokrit kaže: "Jedan mi čovek važi za sve, a svi za jednoga." Tako je dobro odgovor dao i onaj drugi – nije poznato ko je to bio – bilo ko da je on, koji je na pitanje zašto toliko vremena posvećuje umetnosti koju će prihvatiti samo neznatan broj ljudi, lepo odgovorio. "I mali broj njih za mene je dovoljan, a dovoljan mi je i nijedan." Onu treću izreku je izvrsno izgovorio Epikur i to jednome od svojih prijatelja u nauci. "To nije za mnoge, već za tebe, jer smo nas dvojica jedan za drugog već dovoljno velika publika.""

* * *

"Pridržavajte se, dakle, ovog mudrog i zdravog životnog pravila: pružite telu samo onoliko koliko je potrebno za zdravlje. S telom treba veoma čvrsto postupati da ne bi otkazalo poslušnost duhu: hrana neka ublažava glad, piće neka gasi žeđ, odelo neka ga čuva od hladnoće, kuća neka mu služi kao odbrana od nevremena. Nije važno da li je ta kuća od busenja, ili je izgrađena od raznih vrsta kamenja iz neke strane zemlje: znajte da krov od slame štiti isto tako dobro kao i krov od zlata. Prezirite sve ono što vam suvišni rad stvara kao ukras i lepotu: imajte na umu da ništa osim duha ne zaslužuje divljenje; i ako je on velik, ništa se ne može suprotstaviti njegovoj veličini."

* * *

"Hekaton kaže: "Ja ću ti pokazati ljubavni napitak bez pića, bez čudotvornih trava i reči: ako želiš da budeš voljen, voli!""

* * *

"Mudrom čoveku potrebne su i ruke i oči i mnogo stvari potrebnih za svakidašnji život, ali mu ništa ne nedostaje: jer o nedostajanju govorimo ako je nešto neophodno potrebno, a mudrom čoveku ništa nije potrebno na taj način."

* * *

"Nemoj misliti da tako plemenito govorimo samo mi stoici: čak se i Stilponov kudilac, Epikur, izrazio na sličan način. "Ako kome izgleda da ono što ima nije najbolje i najlepše na svetu, on se oseća nesrećnim, pa makar bio gospodar celoga sveta." Ili ako misliš da bih ja to mogao još lepše da kažem (jer nas dvojica se držimo misli, a ne reči): "Nesrećan je onaj koji se ne smatra najsrećnijim, čak i ako zapoveda svetu.""

* * *

"Nije važno ono što on priča, nego ono što oseća i to ne samo ono što oseća jednoga dana, već ono što trajno oseća. A nipošto se nemoj plašiti da će nešto tako veliko postići onaj koji svega toga nije dostojan! Osim filozofu, nikome se ne dopada ono što ima. Svaka budala pati zbog toga što je sam sebi dosadio."

* * *

"A sad moje pismo želi da ga završim. Pazi! Ono zahteva da ti naposletku dam jednu korisnu i zdravu pouku, i to usadi duboko u srce: "Izabrati moramo nekog dobrog čoveka i uvek ga moramo imati pred očima kako bismo živeli kao da nas on posmatra i radili kao da on vidi i posmatra naša dela.""

* * *

"Srećan je onaj čovek koji nekoga može tako poštovati da ga već sama pomisao na tu ličnost čini boljim. Ko može nekoga tako poštovati ubrzo će i sam postati dostojan poštovanja."

* * *

"Ja ti kažem da mi moramo imati nekoga prema kome će se naš karakter oblikovati: nećeš popraviti svoje mane ako nemaš za to pravila."

* * *

"Ako nam bog da još jedan, sutrašnji dan, primimo ga sa radošću. Najsrećniji i najbezbrižniji posednik jeste onaj koji bezbrižno može da očekuje sutrašnji dan. Ko god može da kaže "Živeo sam", svakog dana ustaje sa korišću."

* * *

"I nesreća često u sebi sadrži nešto lako. Možda će doći, možda neće doći: zasad je još nema. I zato se nadaj boljem!"

* * *

"Mi verujemo ono što nam ljudi pričaju, a od onoga što je neizvesno hvata nas strah kao da je sigurno i istinito; ni u čemu ne znamo za meru, svaka sitnica odmah stvara povod da osetimo strah."

* * *

"Ako želiš da budeš zahvalan bogovima i svom životu, misli na to koliko si ljudi već nadmašio. A što da te se ostali tiču? Ti si samoga sebe savladao."

* * *

"Više posla ima u tome što će se istrajati na nekom dobrom načelu, nego u samom postavljanju takvog jednog načela sebi za cilj. Potrebno je da budemo istrajni i da neprekidnim nastojanjima sami sebe jačamo, dok dobra namera ne postane čvrsta svest."

* * *

"Filozofija nije nikakva umetnost kojom bi se mogao ponositi i isticati pred ljudima: ona nije u rečima već u delima. Ona se ne upotrebljava ni zato da bi nam dani prolazili u prijatnoj zabavi, ni da bi se njome skraćivala dosada slobodnog vremena: ona oblikuje i vaspitava duh, ona sređuje naš život i upravlja njime, ona pokazuje šta treba raditi, a šta izostavljati, ona stoji za krmom i vodi brod kroz talase i podvodne stene."

* * *

"Niko drugi nije dostojan boga, osim onog koji prezire bogatstvo. Ja ti ne branim da poseduješ bogatstvo, ali želim da ga poseduješ bezbrižno. A to ćeš postići isključivo onda ako se uveriš da možeš srećno živeti i bez njega, i ako na bogatstvo budeš gledao kao na nešto što svakoga časa može nestati."

* * *

"Pre svega imaj na umu to da ne smeš voditi računa o bučnom vikanju i da gledaš samo ono što je u svakoj stvari bitno: tako ćeš se lako uveriti da je upravo strah jedina stvar koja je u svim tim stvarima strašna."

* * *

"Ne znam da li ću nešto uspeti; više bih voleo da ne postignem nikakav uspeh nego da mi nedostaje vera."

* * *

"Odbaci sud ljudi: on je uvek sumnjive vrednosti i naginje čas na ovu čas na onu stranu."

* * *

"Bolje pokušaj da nađeš neko dobro koje je trajno: ali takvo ne postoji, osim ako ga srce ne nađe samo u sebi. Jedino vrlina pruža stalnu i sigurnu radost; pa i onda ako nešto smeta, ili ako se pojavi nešto kao oblak koji odlazi i nikad ne savlada dnevnu svetlost."

* * *

"Pametna misao se ne može ni pozajmiti ni kupiti; i, mislim, kad bi bila na prodaju, ne bi našla kupca: a budalasta misao kupuje se svakoga dana."

* * *

"Šta ti može pomoći ako vidiš sve nove i nove zemlje? Šta ako upoznaješ gradove i mesta? Sve to lutanje ti ništa ne koristi. Pitaš zašto ti ovo bekstvo ništa ne pomaže. Ti bežiš sa sobom u društvu. Treba odložiti teret duše: pre nego što to uradiš, nijedno ti se mesto neće svideti."

* * *

"Važnije je kakav stigneš nego kuda dolaziš, i zato se ne smemo vezati ni za jedno mesto. Treba živeti u ovom ubeđenju: "Nisam rođen samo za jedan kraj, moja domovina je ceo ovaj svet.""

* * *

"Ropstvo je samo jedno: a onaj koji ga prezire, slobodan je, ma u kako velikoj gomili silnika se nalazio."

* * *

"Strelac ne mora uvek pogoditi i ponekad može da pogreši; veština koja svoj cilj postiže slučajno, nije nikakva veština."

* * *

""Nikad nisam želeo da se dopadnem masama: jer ono što ja znam, to gomila ne odobrava, a ono što ona odobrava, to ja opet ne znam." Ko je rekao to?, pitaš. Kao da ne znaš ko mi stoji na raspolaganju: Epikur."

* * *

"Samoga sebe načini srećnim! A učinićeš se srećnim ako budeš saznao da je dobro samo ono što je pomešano s vrlinom, a ružno opet samo ono što je u vezi sa zlobom."

* * *

"Šta je dakle dobro? Saznavanje stvari. Šta je zlo? Neznanje. Ko je razuman i mudar, na vreme će odbacivati ili birati sve: ali se ne plaši ni onoga što će odbaciti niti se divi onome što je odabrao, samo ako se u njemu nalazi snažan i nepobediv duh."

* * *

"Treba, dakle, tražiti ono što ne postaje gore iz dana u dan, čemu se čovek ne može odupreti. A šta je to? To je duh, ali on mora biti onaj pravi, dobri i veliki duh: kako ćeš ga drukčije zvati nego bogom koji gostuje i živi u čovekovom telu?"

* * *

"To važi i za duh: veliki deo dobrote je već u tome što neko želi da bude dobar. Znaš li koga nazivam dobrim? Savršenog, neograničenog čoveka, koga nikakva sila, nikakva neminovnost ne mogu načiniti lošim."

* * *

"Ono što je čvrsto i utemeljeno, ne luta naokolo: takav je zaista samo savršeno mudar čovek, a donekle i onaj koji napreduje i koji je već napredovao."

* * *

"Nijednog čoveka plemenite duše ne raduje ono što je nisko i podlo: privlači ga ideja nečeg velikog, i to ga uzdiže."

* * *

"Bog je blizu tebe, s tobom, u tebi. U nama boravi neki sveti duh, koji posmatra i čuva sve dobro i zlo. Niko nije dobar čovek bez boga: može li neko nadmašiti sudbinu, ako mu on ne ukaže pomoć?"

* * *

"Čovek je pre svega razumno biće: njegovo dobro se nalazi u najvišem dostignuću, ako je u potpunosti izvršio zadatak zbog kojeg je došao na svet. A šta je to što od njega traži razum? Traži nešto najlakše: to da živi prema svojoj prirodi."

* * *

"Ništa nam nije tako jevtino kao što smo mi sami sebi."

* * *

"Niko ne oseća da je nešto izgubio, nego samo tako misli. Ko ima sebe, taj nije izgubio ništa. Ali, koliko ih je imalo tu sreću da imaju sebe?"

* * *

"Neka svi znaju ako je pošteno ono što radiš, a ako je sramno, - šta imaš od toga ako to niko ne zna, kad znaš ti sam?"

* * *

"Ko je plemenit? Onaj koga je priroda načinila sposobnim da nađe put vrline i da njime ide."

* * *

"Duh čini čoveka plemenitim; s njim se može postići više nego što to dozvoljava sudbina, bez obzira na to iz kakvog staleža potiče."

* * *

"Žališ se na oskudicu u knjigama tamo gde sada živiš. Nije važno koliko knjiga imaš, nego kakve su! Jasno određeno čitanje koristi, a raznolikost u čitanju zabavlja. Onaj ko želi da stigne na cilj kako je odredio treba da ide samo jednim putem, a ne da luta mnogima: jer to ne znači ići već lutati."

* * *

"Nije srećan onaj koga svet takvim naziva, i koji je prikupio gomile novca, već onaj drugi, koji najveće bogatstvo nosi u sebi, koji misli uzvišeno i prezire sve ono čemu se ostali dive, koji ne vidi nikoga s kojim bi hteo da se menja, koji čoveka ceni samo po tome koliko i u kojoj je meri on čovek, koji se upravlja prema zakonima svoje učiteljice – prirode i živi onako kako mu ona propisuje, kome nikakva sila ne može oduzeti ono što ima, koji loše okreće na dobro, koji je svestan svoga pravilnog prosuđivanja i koji ostaje nepokoleban i neustrašiv, koga oštrica sudbine ne pogađa već ga samo okrzne, ali i to sasvim retko, kao grad koji pada na krovove i ne škodi ljudima u kući."

* * *

"Nema nikoga ko u svom životu ne bi mislio na sutrašnjicu. Pitaš, šta ima u tom lošeg? Beskrajno mnogo. Jer ti ljudi ne žive već nameravaju da žive: oni sve odlažu."

* * *

"Ali ipak je ovo glavno pravilo moga učenja: s onim koji je niži od tebe živi onako kao što bi ti želeo da s tobom živi onaj koji je viši od tebe!"

* * *

"Prijateljstvo čini da nam sve stvari budu zajedničke; ne postoje ni sreća ni nesreća za pojedinca; živimo u zajednici. Ne može živeti srećno niko ko gleda samo na sebe i koji sve okreće u svoju korist: moraš da živiš za drugoga ako želiš da živiš za sebe."

* * *

"Jer šta bi drugo radio osim da svaki dan sebe činiš boljim, da svakoga dana razbiješ nekoliko svojih zabluda, da shvatiš da si sam kriv za ono za šta kriviš okolnosti."

* * *

"Sve to izlazi na videlo preko znakova: znaćeš kakav je ko ako budeš posmatrao kako hvali druge i kako hvali sebe."

* * *

"Ali mesto ipak može samo malo doprineti tome da čovek mirno živi na njemu: duh je ono što sve ulepšava."

* * *

"A onaj ko je zaposlen nekim radom, taj nema vremena da misli na obest i ništa nije tako pouzdano kao istina da se gresi nerada savlađuju radom."

* * *

"Mudar čovek je dobre volje, veseo i spokojan, čvrst; on živi podjednako kao bogovi. A sada upitaj samoga sebe: ako nikada nisi tužan, ako nikakva nada u nešto buduće ne uznemirava tvoj duh, ako si i danju i noću zadovoljan sam sobom i ako osećaš u sebi tu stalnu jednakost, onda si stigao na vrhunac ljudske sreće. Ali ako čezneš za nasladama, svima i svuda, onda znaj da te od mudrosti deli isto onoliko koliko i od prave radosti."

* * *

"Razmisli sada o tome da je posledica mudrosti radost koja ostaje uvek ista. Duh mudroga čoveka je uvek takav kakav je svet iznad Meseca: tamo je uvek vedro."

* * *

"Kao što i vedrina neba, kad je dostigla najčistiji sjaj, više ne može postati čistija i jasnija, tako je i čovek koji se stara o telu i o duši savršen, jer je time postigao i svoju sreću i vrhunac svega, ako mu oluja ne besni u duši, a bol ne besni u telu. A ako mu se i spolja nasmeši sreća, onda to ne povećava njegovo najviše dobro, već ga takoreći samo začini i samo ga razveseli, jer to savršeno dobro ljudske prirode jeste potpuno zadovoljno ako se u duhu i u telu nalazi spokojstvo i mir."

* * *

"Onome koji ne zna u koju luku da uplovi, ne pomaže nikakav vetar."

* * *

"Nikakvo čudo nije ako je čovek miran kad je sve oko njega puno mira: čudi se onome ko se podigne tamo gde su svi ostali pritisnuti tlu, ne stoji tamo gde svi ostali leže."

* * *

"Niko ne nalazi uspeh na onom mestu gde ga je ostavio. Samo hrabro napred i istrajno u svemu! Ostalo je više nego što smo već savladali, a veliki je napredak i sama činjenica da želimo da napredujemo."

* * *

"I ono što je prošlo, i ono što će se dogoditi, sve to je daleko od nas: mi ne osećamo ni jedno ni drugo. A bol nastaje samo od onoga što osećaš."

* * *

"Ovo neka bude vrhunac naše namere: govorimo ono što mislimo, a mislimo opet ono što govorimo. Naše reči neka budu u skladu sa životom. I tako je ispunio obećanje onaj koji ostaje isti i kad ga vidiš i kad ga slušaš. Mi ćemo videti kakav je i koliko je velik: ali neka bude jedan te isti."

* * *

"Kad ćeš sve to isprobati? Jer nije dovoljno, kao kod drugih stvari, ako to samo zapamtiš: sve treba isprobati na delu. Nije srećan onaj koji to zna, već onaj koji to čini."

* * *

"Ako se iz ovoga blata i taloga jednom uzdignemo u onu veličanstvenu visinu, očekuju nas i spokojstvo duše i potpuna sloboda, čim se oslobodimo svih zabluda. A ti pitaš koja je to sloboda? Ne plašiti se ni ljudi ni bogova; ne želeti ni ono što je gadno i sramno, ni ono što je suvišno; imati što je moguće veću vlast nad samim sobom: neprocenjivo dobro je postati sam svojim gospodarom."

* * *

"Treba učiti sve dotle dok još nešto ne znaš: ili, ako verujemo poslovici, sve dotle dok si živ. I nigde ta poslovica nije umesnija nego ovde: treba učiti način kako da živiš, dokle god si živ."

* * *

"Ravnodušno treba podnositi prebacivanja nesposobnih, a onaj koji teži da postigne vrlinu ne sme da mari ni za prezir tamo nekih ljudi."

* * *

""Pa koliki će biti moj napredak?", pitaš. Onoliki koliko sam budeš hteo. Šta još čekaš? Nikome nije bilo dano samo od sebe da postane mudar. Novac će doći sam od sebe, počasne službe će ti biti ponuđene, ugled i dostojanstvo će ti se možda sami nametnuti, ali vrlina ti neće doći sama. Ona se ne može naučiti ni lakim naporom ni neznatnim trudom. Ali ovaj trud valja primiti na sebe kad on takoreći jednim udarcem osigurava posedovanje svih dobara. Jer jedna jedina stvar je dobra, a to je vrlina: u svemu onome što ljudi hvale, ti nećeš naći ništa pravo, ništa pouzdano."

* * *

"Šta je čoveku njegova sopstvena osobina? Razum. Ako je on pravilno usmeren, onda je čovek dostigao sreću. Kao što svaka stvar zaslužuje pohvalu ako je svoje dobro dovela do savršenstva, tako je i čovek, ako je svoje dobro, a to je razum, doveo do savršenstva, dostojan pohvale, i on je postigao cilj svoje prirode. A ovaj savršeni razum se zove vrlina, što je isto što i čestitost."

* * *

"Dakle, jedino je dobro ono zbog kojeg duša postaje bolja. Svi postupci čitavog našeg života mere se u odnosu na to što je moralno dobro i što je sramno: u tome se nalazi neka sila koja nas goni da nešto uradimo ili ne uradimo. Reći ću ti šta je to: valjan čovek će uraditi ono što je saznao kao dobro i pošteno, čak i ako je teško, opasno i ako je za njega štetno: s druge strane, opet, on neće učiniti ono što je sramno, pa makar mu to donelo novaca, neko uživanje ili čak vlast. Ništa ga neće uplašiti i odvratiti od onoga što je dobro i pošteno, a ništa ga neće ni namamiti na neki sraman postupak."

* * *

"Put će biti nedovršen ako se zaustaviš na pola puta ili ako uopšte staneš s ove strane cilja: a život neće biti nedovršen ako je pun vrline. Na kojem god mestu prestaneš da živiš, život je uvek potpun, samo ako ga dobro završiš. A često je potrebno završiti ga hrabro i odvažno i ne bez naročito važnih uzroka: jer ni ovi uzroci koji nas zadržavaju ipak nisu najvažniji."

* * *

"Sa životom je kao sa igrom na pozornici: nije važno koliko dugo igra traje već da li je dobra! Sasvim je svejedno na kom ćeš mestu prestati da živiš. Prestani gde god želiš, samo na sve stavi dobar završetak."

* * *

"Imaš šta da radiš: bori se hrabro protiv bolesti. Ako te ništa ne bude slomilo, ako se kod tebe ništa ne postigne ni milom ni silom, onda daješ dobar primer."

* * *

"Najviše razmišljam o tome: ako svoje telo vežbanjem možemo toliko očvrsnuti da može podneti udarce pesnicom i guranja nogom od više nego samo od jednog protivnika, da može da izdrži više dana na suncu i na užarenom pesku – koliko bi lakše bilo osnažiti svoj duh tako da ne klone pred udarcima sudbine i da bude kadar da se opet podigne pošto jednom bude zgažen. Telu je, naime, potrebno mnogo da bude i ostane snažno, dok duh raste sam iz sebe, sam se hrani i sam se vežba. Telu je potrebno mnogo jela i pića, velika količina ulja, i ono je prinuđeno da se mnogo bori da bi moglo opstati, dok ti je vrlina pri ruci i lako je možeš postići bez nekih velikih troškova. Ono što te može načiniti dobrim nalazi se u tebi."

* * *

"Niko prilikom iskazivanja dobročinstva nije tako srećne ruke, a da se češće ne prevari: neka i promaše cilj, samo zato da bi ga ponekad pogodila."

* * *

"Ali mislim da je kod svih vrlina nagrada upravo u njima samima. Jer ljudi se ne vežbaju u vrlini zato da bi stekli neku nagradu: nagrada za izvršeno dobro delo je svest da smo nešto dobro učinili."

* * *

"Zahvalan sam, ali ne zato da bih drugoga podstakao svojim primerom kako bi mi radije učinio neko dobro nego zato da bih sam radio ono što donosi vrlinu, što je lepo i prijatno; ja nisam zahvalan zato što mi to donosi korist već zato što mi to pričinjava zadovoljstvo."

* * *

"Biti zahvalan čovek nije tako jednostavna stvar. Ništa ne cenimo više od dobrote sve dok je tražimo, a ništa manje od nje pošto smo je primili. Želiš li znati zašto tako brzo zaboravljamo sve ono što smo primili? Iz želje da to ponovo dobijemo! Mi ne razmišljamo o tome šta smo dobili nego šta bi još trebalo da dobijemo. Od onoga što je pravo i dobro odvraćaju nas bogatstvo, počasne službe, vlast i sve ostalo, sve što je po našem mišljenju skupo i od velike vrednosti, a po svojoj pravoj vrednosti jeftino."

* * *

"Naime, čitanje za mene predstavlja nešto što mi je neophodno potrebno, prvo zato da ne bih bio zadovoljan sam sa sobom, a zatim i zbog sledećeg razloga: ako saznam što su pronašli drugi ljudi, onda procenjujem njihove pronalaske i mislim o tome što je još potrebno da se pronađe. Čitanje neguje i hrani duh umoran od nauke i istovremeno ga podstiče da ide dalje, ali zajedno sa naukom."

* * *

"Zato bih želeo da ti u prvom redu, ako tebi to tako izgleda dobro, kažem kakva je razlika između mudrosti i filozofije. Mudrost je savršeno dobro ljudskog duha; filozofija je ljubav prema mudrosti i čežnja za njom. Ova pokazuje ono što je ona prva već dostigla. Odakle dolazi reč filozofija, to je jasno; jer reč sama priznaje ono što voli."

* * *

"Mada sa svih strana i svuda blešte vaše zgrade, negde podignute na brdima, odakle se pruža beskrajan vidik na okolinu i na mora, a negde u ravnici, samo visoke kako kakva planina: makar koliko takvih zgrada podigli, ipak svako od vas raspolaže samo jednim i to jednim sasvim sićušnim telom. Kakve koristi od tolikih spavaćih soba? Ta vi spavate samo u jednoj. Ono što sami ne upotrebljavate, to nije vaše."

* * *

"Govori ovako drugima tako da, govoreći, čuješ i samoga sebe; piši, takođe, da pišući i sam pročitaš, obraćaj sve to na sopstvenu korist i svoje dobro kako bi postao bolji i kako bi mogao ugušiti divlje strasti. Trudi se ne da bi znao što više već da bi to što znaš, znao bolje."

* * *

"Dokazao je, dalje, da je najsrećniji onaj čovek kome sreća nije bila potrebna, i da je najjači i najsilniji onaj koji samoga sebe drži u vlasti."

* * *

"Jer priroda ne poklanja vrlinu: postati dobar jeste veština."

* * *

"Ne smemo brinuti za to da živimo dugo, nego za to da živimo dovoljno: jer da bi dugo živeo, za to je potrebna sudbina, a živeti dovoljno, to zavisi od naše volje i duha. Život je dug, ako je potpun: a on postaje potpun ako duša ponovo vrati ono što je imala, i ako ponovo zauzme vlast nad samim sobom."

* * *

"Preklinjem te, moj Lucilije, radimo na tome da naš život bude kao neka dragocenost koja ne zauzima mnogo prostora, ali je velika po težini. Moramo ga meriti prema delima, a ne prema trajanju."

* * *

""Šta koristi", kaže on, "pokazivati ono što je otvoreno i jasno?" Veoma mnogo: jer ponekad mi nešto znamo, ali o tome ne vodimo računa. Opomena, doduše, ne uči, ali upozorava, budi sećanje u nama i ne dozvoljava da nam nešto umakne. Pored mnogih stvari koje su nam pred očima, mi prolazimo: opomena je neka vrsta podsticanja."

* * *

"Duše već u sebi nose seme za sve ono što je dobro i što je zlo. I to seme, podstaknuto, proklija slično kao što od iskre nastane plamen, ako malo duvaš u nju. Vrlina se razvije ako je nešto dodirne i podstakne. Osim toga, u duši se nalazi još mnogo štošta, ali sakriveno, i ipak uvek spremno da se pojavi čim se pomene."

* * *

"Ništa drugo duši ne daje i ne unosi u nju ono što je časno i pošteno, ništa nas lakše ne vraća na pravi put ako smo puni sumnji i ako smo na putu koji vodi u zlo, nego druženje s ljudima punim vrline. Jer to što ih često viđamo, često slušamo, polako nam prodire u srce i dobija snagu propisa. Tako mi boga, već samo susretanje s mudrim ljudima donosi nam korist; pa čak ako veliki čovek i ćuti, mi ipak imamo koristi od toga."

* * *

"Mi moramo pokazati cilj najvišeg dobra za kojim težimo, i prema kome treba da budu usmereni celokupno naše delanje, postupanje i govor, onako kao što mornari svoju plovidbu treba da podešavaju prema nekom određenom sazvežđu."

* * *

"Budimo dakle solidarni: svi mi smo rođeni za zajednicu: naše društvo je veoma slično kamenom svodu, koji bi se srušio da se jedan kamen ne oslanja na drugi, i to ga održava."

* * *

"Ako me pitaš, reći ću ti da za jednog pravog čoveka ne može postojati nikakva druga nesreća nego ta da na svetu postoji nešto za šta on sam misli da predstavlja nesreću."

* * *

"Jer greše, dragi moj Lucilije, svi oni koji misle da nam sudbina određuje nešto što je dobro ili što je loše: ona nam daje samo materiju dobrog i lošeg, i zametke onoga što kod nas nikne da bi postalo loše ili dobro. Jer duša je jača od svake sudbine; ona jedina upravlja događajima i usmerava ih na ovu ili onu stranu, i ona je sama uzrok srećnog ili nesrećnog života."

* * *

"Pomisli koliko nam koriste dobri primeri: i znaćeš da je sećanje na velike ljude isto onako korisno kao što je korisno i njihovo prisustvo."

* * *

"Kažu da je Sokrat nekome koji se žalio kako mu njegova putovanja ništa nisu koristila, odgovorio ovako: "To ti se s pravom dogodilo: jer ti si putovao sam sa sobom!""

* * *

"Ali ipak ništa neće koristiti toliko koliko ako budeš lepo mirovao i što manje razgovarao s ostalim ljudima, a najviše sam sa sobom."

* * *

"Nikoga ne proganjaju poslovi: svako ih sam tovari na svoja leđa i misli da je zaposlenost dokaz sreće."

* * *

"O, kako su velike zablude i greške ljudi koji žele da svoju želju za vladanjem protegnu s one strane prostranih mora i koji svoju sreću nalaze u tome ako, avaj, četama zaposednu mnogobrojne krajeve i starim provincijama dodaju još i nove, a pri tom ne znaju šta je ta velika vlast, koja jedina liči na božansku: vladati samim sobom je najveća vlast."

* * *

"Znaš li zašto mi to ne možemo? - Zato što verujemo da ne možemo."

* * *

"Uzrok je u tome što mi to nećemo tako da radimo; a da ne možemo, to je samo izgovor."

* * *

"Mudrost je savršeni razum, ili razum doveden do vrhunca, i to do najboljeg, jer on predstavlja umetnost života."

* * *

"Načini me snažnijim, načini me sigurnijim, učini me ravnim sudbini, učini da budem iznad nje, jači! A jači mogu biti ako sve naučeno budem pravilno upotrebio."

* * *

"Sreća nije, kao što misle neki lakomi ljudi, nešto nedostižno, visoko, već nešto sasvim sitno, neznatno: i zato ona nikoga ne zasićuje."

* * *

"Dobro postaje nešto čim se ujedini sa moralnim i časnim, a ono što je moralno i časno već je samo po sebi dobro."

* * *

"Šta više voliš da imaš, mnogo ili dovoljno? Onaj ko mnogo ima, želi još više, a to je dokaz za to da on još uvek nema dovoljno; onaj ko ima dovoljno, međutim, postigao je ono što bogatašu nikad nije pošlo od ruke, a to je cilj."

* * *

"Nikoga novac nije načinio bogatašem: naprotiv, time je čoveku utisnuta još veća želja za njim. Pitaš zašto je to tako? Ukoliko neko više ima, utoliko više misli da bi mogao imati još više."

* * *

"I zato, moj Lucilije, moramo ostati na istome putu, onom koji je propisala priroda, i nipošto ne smemo skrenuti s njega: ako se držimo toga, biće nam sve lako. A svi koji postupaju protiv prirode, nemaju ništa drugačiji život od onih koji veslaju uz vodu."

* * *

"Svoj duh bolje otvorimo ovim rečima: "Niko nije dobar slučajno: vrlinu treba učiti.""

* * *

"Zar nećeš ostaviti po strani sve ono u čemu možeš biti pobeđen, i zar se nećeš ponovo vratiti onome što predstavlja tvoje dobro? A šta je to? Naravno – duša, bolja i čista, koja se ugledala na boga, koja izdiže iznad sebe sve što je ljudsko, koja ništa od sebe ne stavlja van sebe. Ti si razumno živo biće. Šta je, dakle, ono dobro u tebi? Savršeni razum. Zar ga nećeš pozvati na ono što je njegov cilj, kako bi se mogao popeti onako visoko kao što može da se popne?"

(Izdavač: Dereta, Beograd, 2009. godina)

Pretraga

Biografija - Lucije Anej Seneka

Lucije SenekaLucije Anej Seneka (Kordoba, 4. god. pre n.e. - Rim, 65. god. n.e.), bio je rimski filozof, državnik i pisac. Bio je glavni predstavnik "novog stila" u vreme Neronove vladavine.

Stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara, uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji "dijalozi" su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju (Pisma prijatelju).

Senekina "životna oblast" bila je etika. Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu "Pisma Luciliju" (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filozofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka.

On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za "meso"). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao).

Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše. Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu).

Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.