AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Moj život i delo

Henri Ford

"Električna energija i mašine, novac i roba, korisni su samo onda kada nas oslobađaju. Oni predstavljaju samo sredstva do cilja."

* * *

"Današnji sistem ne dozvoljava najbolju uslugu zato što ohrabruje sve vrste gubitaka – i mnoge ljude udaljava od toga da im se usluga u potpunosti isplati. A to ne vodi nikuda. Sve je stvar boljeg planiranja i prilagođavanja."

* * *

"Ideje su same po sebi neverovatno vredne, ali ideja je ipak samo ideja. Gotovo svako od nas može da smisli i osmisli neku ideju. Ali ono što joj daje pravu dimenziju, težinu i značaj jeste njeno sprovođenje u delo, sposobnost da se razvije u praktičan proizvod."

* * *

"Sve što smo do sada uradili rezultat je neoborivog zakona da je onda kad već moramo da radimo bolje da radimo inteligentno i promišljeno; da ćemo samim tim što bolje obavljamo naš posao postajati sve uspešniji. A sve to smatram samo elementarnim zdravim razumom."

* * *

"Sloboda je pravo čoveka da radi u okviru primereno određenog radnog vremena i da od svog rada može pristojno da živi; da bude u stanju da uredi neke stvari lične prirode u svom životu. To je skup ovih i mnogih drugih stvari slobode od kojih se sastoji velika ideja savršene slobode."

* * *

"Dok služimo našim poslovima, mi zapravo služimo svetu."

* * *

"Uvek ima tako mnogo posla da se radi. A biznis i jeste samo rad."

* * *

"Blagostanje zemlje u potpunosti zavisi od nas pojedinaca. Ono pripada nama i tu je najsigurnije."

* * *

"Ali rad i samo rad jeste ono što može da stvara i proizvodi robu – to je nešto, što duboko u duši, svaki čovek zna."

* * *

"Osnovni princip ekonomije jeste rad. Rad je suštinsko svojstvo čoveka zahvaljujući kojem periode godine čini plodnim i korisnim. Upravo ljudski rad čini žetvu onim što jeste. To je suštinski ekonomski princip: svako od nas radi sa materijalom koji nismo, niti bismo mogli proizvesti sami, ali koji nam daje priroda."

* * *

"Ne postoji razlog zbog kojeg čovek, spreman da radi, ne bi bio u stanju da radi i zauzvrat uživa u plodovima svog truda i rada. Isto tako nema razloga da čovek koji može, ali neće da radi prima platu za doprinos zajednici. On bi svakako trebalo od društva da dobije tačno onoliko koliko mu je i doprineo."

* * *

"Nema apsurdnije i štetnije ideje po čovečanstvo od one da su svi ljudi jednaki. Ljudi svakako nisu isti, i bilo koja demokratska koncepcija koja nastoji da izjednači sve ljude nastoji da blokira progres. Ljudi ne mogu služiti na isti način. Jer su sposobni ljudi malobrojniji od onih manje sposobnih; postoji mogućnost da gomila nesposobnijih ljudi potisne i ponizi one sposobnije – ali postupajući tako oni to zapravo čine samima sebi. Izuzetno sposobni ljudi jesu oni koji po svojoj prirodi predvode zajednicu i omogućavaju manje sposobnima da žive ulažući manje napora."

* * *

"Neki ljudi su to nenormalno stanje nazivali "prosperitetom". A to nije bio prosperitet – bila je to samo nepotrebna jurnjava za novcem. Pomama za novcem nije biznis."

* * *

"Veoma je lako, osim ako neko nema sveobuhvatan plan, opteretiti se novcem i onda, u naporu da se zaradi još novca, potpuno zaboraviti na to da se ljudima prodaje ono što oni žele. Poslovanje koje se temelji jedino na novcu krajnje je nesigurno."

* * *

"Svrha poslovanja je da proizvodi radi potrošnje, a ne zbog novca ili špekulacija. Proizvodnja radi potrošnje podrazumeva da će kvalitet proizvedenog artikla biti visok i da će cena biti niska – da će artikal biti takav da služi ljudima, a ne samo proizvođaču."

* * *

"Proizvođač u pogledu prosperiteta zavisi od pružanja usluga ljudima."

* * *

"Pohlepa za novcem je najpouzdaniji način da ostanete kratkih rukava, ali kada služite usluge radi – iz zadovoljstva što radite ono što smatrate ispravnim – onda vam novac u velikim količama stiže sam od sebe."

* * *

"Novac po prirodi stvari dolazi kao rezultat pružanja usluge. Apsolutno je neophodno posedovati novac. Ali ne želimo da smetnemo s uma da svrha novca nije lagodan život već prilika da proširimo spektar našeg pružanja usluga. Po mom mišljenju, nema ničeg gnusnijeg od lagodnog života. Niko od nas nema pravo na besposličenje. U civilizaciji nema mesta za besposličara."

* * *

"Ja se u tom pogledu zalažem za jednostavnost. Ljudi uopšte imaju isuviše malo novca, tako da ih i najosnovnije potrepštine (a kamoli luksuzne akcije na koje, prema mom mišljenju, svako ima pravo) koštaju mnogo, i to samo zato što je gotovo sve što je proizvedeno daleko komplikovanije nego što bi trebalo da bude. Naša odeća, hrana, kućni nameštaj – sve bi to moglo biti jednostavnije i lepše nego što je danas. Stvari su u proteklo vreme bile proizvođene na određene načine, a proizvođači su od tih vremena samo sledili te metode."

* * *

"Prava jednostavnost znači da nam nešto u isti mah najbolje služi i da je najzgodnije za upotrebu."

* * *

"Uklonimo li nekorisne delove i pojednostavimo sve ono što je neophodno na taj način snižavamo i troškove proizvodnje. To je jednostavna logika, ali začudo običan proces započinje sa pojeftinjenjem proizvodnje umesto sa pojednostavljivanjem artikla. A ono sa čim se mora započeti jeste sam artikal. Prvo moramo da otkrijemo da li je napravljen onoliko dobro koliko bi trebalo da bude – da li služi na najbolji mogući način? Potom da li se za njegovu proizvodnju koriste najbolji materijali ili oni koji su samo najskuplji? Nakon toga – može li se učiniti manje komplikovanim i skupim? I tako dalje."

* * *

"Poljoprivredni proizvodi su čak i onda kad se prodaju po najnižim mogućim cenama skupi da skuplji ne mogu biti. Pa su tako čak i najveći ostvareni profiti daleko niži nego što bi trebalo da budu. Prema tome, upravo taj neproduktivan metod rada – kojim se traći energija i trud – jeste onaj ključni element koji cene poljoprivrednih proizvoda čini visokim, a profit niskim."

* * *

"Onog trena kada farmer počne sebe da smatra industrijalcem, i da se užasava predubeđenja da je ulaganje u materijale ili ljude nepotreban trošak – tada ćemo imati poljoprivredne proizvode sa tako niskim cenama da će svi imati da jedu, a profit će biti na tako zadovoljavajućem nivou da će vođenje farme biti smatrano kao najmanje rizično i najprofitabilnije zanimanje."

* * *

"Neznanje o tome šta se dešava i nepoznavanje suštine posla i najbolje metode rada jesu razlozi zbog kojih se zemljoradnja smatra neisplativom delatnošću."

* * *

"Metod da se postigne jeftina masovna proizvodnja u fabrici ili na poljoprivrednom gazdinstvu – a jeftina masovna proizvodnja znači obilje za sve – sasvim je jednostavan. Problem se sastoji u tome što postoji opšta tendencija da se komplikuju veoma jednostavne stvari."

* * *

"Polazna tačka u proizvodnji jeste artikal. Fabrika, organizacija, prodaja i finansijski planovi će se formirati prema artiklu. Imaćete izoštren pravac delovanja, smer novih poslovnih poduhvata i to će vam na kraju uštedeti vreme."

* * *

"Ljudi izgleda misle da su fabrika ili prodavnica ili finansijska podrška ili menadžment velike stvari. A zaista velika stvar jeste proizvod, i bilo kakva žurba u pokretanju njegove proizvodnje pre nego što se u potpunosti osmisli je isto tako veliko traćenje vremena. Proveo sam dvanaest godina pre nego što sam stvorio Model T – koji je do dan danas poznat kao automobil Ford – koji mi je odgovarao. Mi nismo pokušavali da se upustimo u pravu proizvodnju sve dotle dok nismo imali pravi proizvod. Taj proizvod nije bio suštinski promenjen."

* * *

"Ako ideja izgleda dobra ili se pak čini da ima perspektive, verujem u sve aktivnosti koje je potrebno preduzeti da bi se ona proverila iz svakog ugla."

* * *

"Oštrica jedne fabrike, preduzeća jesu čovek i mašina koji funkcionišu. Ako čovek nije onaj pravi to ne može biti ni mašina; ako mašina nije ispravna, ne može da bude ni čovek. Jer ako se od bilo kojeg od ova dva suštinska elementa zahteva da koristi više snage nego što je potrebno za posao, to predstavlja čisto traćenje energije i gubitak vremena."

* * *

"Suština moje ideje se dakle sastoji u tome da traćenje energije i pohlepa blokiraju pružanje prave usluge. I to traćenje i pohlepa su potpuno nepotrebne. Traćenje energije je u velikoj meri povezano sa nerazumevanjem onoga šta čovek radi, ili sa nemarnošću dok obavlja taj posao. Pohlepa je samo jedna vrsta kratkovidosti."

* * *

"U procesu proizvodnje želim da podelim maksimalnu platu – to jest, maksimalnu kupovnu moć. Budući da to isto tako stvara minimalne troškove dok mi prodajemo uz minimalan profit, možemo da distribuiramo proizvod u skladu sa kupovnom moći. Naj način, svako ko je u vezi sa nama – bilo kao direktor, radnik ili kupac – je bolji za naš opstanak. Institucija koju smo izgradili jeste pružanje usluga."

* * *

"Tako stvari stoje sa mudrim ljudima – oni su toliko mudri i praktični da uvek do detalja znaju zašto nešto ne može da se uradi; oni uvek poznaju ograničenja. To je upravo i razlog zbog kojeg nikada nisam zapošljavao radnike niti stručnjake u punom cvatu. Da sam ikada želeo da potučem konkurenciju neregularnim sredstvima, ja bih je snabdeo stručnjacima. Oni su tako prepuni dobrih saveta da sam uvek mogao da budem siguran da će malo toga uraditi."

* * *

"Ne mogu reći da je posao bio naporan. Kada se nešto radi sa istinskim interesovanjem, to nikako ne može biti teško. Ja sam bio siguran da ću postići određene rezultate. Oni su uvek logična posledica truda i rada. Ali je velika stvar bilo to što sam imao takvu ženu koja je u moj uspeh verovala više nego ja sam. Ona je oduvek bila takva."

* * *

"Gotovo sve ove varijante su isplanirane unapred. Tako sam oduvek radio. Skicirao bih plan i razradio svaki njegov detalj pre nego što bih počeo sa konstruisanjem. Jer će čovek u suprotnom slučaju gubiti mnogo vremena u improvizacijama tokom rada, a dovršen proizvod neće biti koherentan. Isto tako neće biti ni usklađen. Mnogi izumitelji su doživeli neuspeh zato što nisu pravili razliku između planiranja i eksperimentisanja."

* * *

"Moja zamisao uopšte nije bila da proizvodim kola u tako malom broju. Želeo sam da se posvetim masovnoj proizvodnji, ali pre nego što do toga dođe morao sam nešto da proizvodim. Ne isplati se žuriti."

* * *

"Kompanija Edison mi je ponudila mesto glavnog supervizora, ali samo pod uslovom da se odreknem gasnog motora i posvetim se nečemu zaista korisnom. Morao sam da biram između posla i automobila. Izabrao sam automobil, ili bolje rečeno, odrekao sam se posla – stvarno nije postojalo ništa što bi me sprečilo da načinim takav izbor. Pre svega zato što sam znao da sam sa modelom automobila bio na pragu velikog uspeha. Dao sam ostavku 15. avgusta, 1899. godine i upustio se u biznis sa automobilima."

* * *

"Moja žena se složila da se od automobila ne sme odustati – da, jednom rečju, moram ili uspeti ili propasti."

* * *

"Nije postojalo "zahteva" za automobile – i nikada ni ne postoje za novi proizvod."

* * *

"Nikada nisam razmišljao o trkama, ali je javnost odbila da gleda na automobil u drugačijem svetlu osim kao na brzu igračku. Zato smo kasnije morali da se trkamo. Industrija je stagnirala zbog te sklonosti ka utrkivanju, jer je pažnja proizvođača bila rasplinuta u tom smislu što je nastojala da proizvodi brza, a ne dobra kola. To je bio biznis za špekulante."

* * *

"U martu 1902. godine, dao sam ostavku, odlučivši da nikada više sebe ne postavim u situaciju da radim po nalogu."

* * *

"Ono što me je najviše iznenadilo u pogledu načina na koji se vodi posao bila je ogromna pažnja koja se pridavala finansijskoj strani, i izuzetno mala pažnja samoj usluzi. To mi je izgledalo potpuno suprotno prirodnom procesu, što znači da bi novac trebalo da proizađe iz rezultata rada, a nikako pre toga. Druga karakteristika bila je opšta ravnodušnost prema boljim metodama proizvodnje sve dok postojeći daju bilo kakve rezultate i donose novac. Drugim rečima, proizvod nije osmišljen i pravljen u odnosu na to u kolikoj meri služi javnom tržištu, već samo u pogledu toga koliko bi novca eventualno mogao da donese – i to bez ikakvog interesa da li su mušterije zadovoljne. Prodati ga – to je bilo sasvim dovoljno. Nezadovoljna mušterija nije smatrana čovekom čije je poverenje na taj način iznevereno, već pre kao neprijatna i dosadna osoba ili kao moguć izvor još veće količine novca u odrađivanju posla koji bi morao da se, pre svega, obavi korektno."

* * *

"Moja ideja u tom trenutku, a i dan-danas sastojala se u tome da će se, ako čovek dobro obavi svoj posao, i cena koju dobije za rad, i prihodi i sve finansijske stvari, srediti same od sebe i da posao mora u početku da bude malih razmera da bi se potom postepeno izgrađivao od prihoda koje donosi. Ako nema zarade, onda bi za vlasnika to bio pravi signal da zapravo samo gubi vreme i da mu tu nije ni mesto."

* * *

"Određena suma novca ne vredi onoliko koliko se to na prvi pogled čini. Jer kao novac ne vredi ništa, budući da sam po sebi ne može ništa da čini. Jedina upotreba novca sastoji se u tome da se kupe sredstva pomoću kojih će da se radi ili sam materijal da se ona stvore. Zato novac vredi onoliko koliko vam pomaže da nešto proizvedete ili kupite, ni malo više."

* * *

"Definitivno sam odlučio da se nikada ne pridružim kompaniji u kojoj finansije prethode radu ili u kojoj bankari i finansijeri imaju udeo. Štaviše, da ako ne bude postojao način da počnem da obavljam posao koji može da se vodi u korist javnog tržišta, u tom slučaju jednostavno neću ni da počnem da radim."

* * *

"Proizvođač nije završio posao sa kupcem kada zaključi prodaju. On je u tom trenutku zapravo tek počeo svoj posao sa kupcem. U slučaju prodaje automobila, to je po prirodi samo uvod."

* * *

"Suština života, prema mom shvatanju, nije u određivanju mesta na kojem će se čovek skrasiti, već u putovanju. Pa čak i čovek koji se u najvećoj meri oseća tako "kao da je pronašao svoje mesto i da se tu skrasio", zapravo uopšte to ne može da tvrdi – on se verovatno samo uljuljkuje u postojeće okolnosti. Sve je u stvari jedan tok, i tako to mora da bude. Život teče. Mi možemo da živimo u istom broju ulice, ali čovek koji tu živi nikada nije isti."

* * *

"Navika vodi ka izvesnoj inerciji, i bilo kakva promena koja je narušava pogađa um poput nekakve nevolje i problema."

* * *

"Biznismeni počnu da beleže silaznu putanju i opadanje u poslovanju zato što im se toliko dopada dobar stari način rada da ne mogu i ne pristaju da se menjaju. Čovek na sve njih može da gleda kao na ljude koji ne znaju da način na koji su funkcionisali juče jednostavno pripada prošlosti, i koji se danas, ovog jutra, bude glave prepune prošlogodišnjih ideja. I gotovo da bi se moglo zapisati u vidu formule da bi u onom trenutku kada čovek zauzme stav da je konačno otkrio svoj metod bilo daleko bolje da počne da dobro preispituje sebe kako bi uvideo da se nije možda neki deo njegovog mozga uspavao. U tom načinu razmišljanja da se čovek "ustalio i pronašao apsolutni, jednom i zauvek dati metod rada u životu" u principu postoji jedna suptilna opasnost. To pokazuje da za njega neće postojati sledeći korak napred."

* * *

"Međutim, nije loše biti smatran budalom kada čovek razmišlja ispravno i kada zastupa ispravan stav. A u svemu tome je najbolje da takve lude obično žive dovoljno dugo da dokažu suprotno – ili da njihovo delo, koje su započeli, poživi dovoljno dugo da dokaže da nisu tako nepromišljeni i ludi."

* * *

"A najneobičniji deo svega toga je bilo insistiranje na tome da je novac najvažniji cilj, a ne rad i sam proizvod. I pri svemu tome, niko se izgleda nije osetio pogođenim jednom takvom nelogičnošću da se novac stavlja na prvo mesto ispred rada – iako je svako morao da prizna da profit mora da proizađe iz rada. Želelo se samo da se nekako pronađe prečica do novca i da se ona nekako zaobiđe – odnosno da se izostavi taj deo procesa samog rada."

* * *

"Imao sam vremena na pretek, jer nisam nikada napuštao svoj posao. Ja, u stvari, ni ne verujem da čovek ikada može da napusti svoj posao. On bi morao o njemu da razmišlja po čitav dan i da ga sanja celu noć."

* * *

"Fizički radnik mora da ima limitirano radno vreme, inače bi se iscrpeo. Ako namerava da zauvek ostane fizički radnik, onda bi trebalo da zaboravi na svoj posao čim se označi kraj radnog vremena, ali ako namerava da napreduje i postigne u životu nešto više od toga, onda je signal koji oglašava kraj radnog vremena samo znak da počne da razmišlja o poslu koji je radio tokom dana kako bi otkrio kako bi mogao da ga radi bolje."

* * *

"Stvar koju želim da istaknem i naglasim ovde jeste da je nemoguće dobiti proizvod na koji se čovek može koncentrisati ukoliko se on prethodno nije izuzetno temeljno proučio. Nije tu reč o nekakvom poslepodnevnom radu."

* * *

"Prve godine smo napravili i prodali 1708 automobila. Odziv javnog tržišta bio je tako veliki."

* * *

"Prosto je neverovatno koliko je duboko ukorenjena predstava da biznis – kontinuirana prodaja – ne zavisi od toga da li su mušterije uopšte zadovoljne, već samo od toga da se dobije novac za jedan proizvod i da se potom isti uveri da bi trebalo da kupi i onaj novi, drugačiji artikal."

* * *

"Oduvek sam umeo da se snađem u okviru sopstvenih resursa. Nikada nisam našao za shodno da ih nepotrebno rastežem na sve strane, jer je gotovo neizbežno da će se, pod uslovom da se usredsređujete na rad i uslugu, resursi umnožavati daleko brže nego što ćete moći da osmislite načine i sredstva da njima raspolažete."

* * *

"Ja sada ne ističem karijeru kompanije Ford Motor iz nekog ličnog razloga. Ja ne kažem: "Idite i poslujte na sličan način." Ono što želim ovom prilikom da naglasim jeste da uobičajeni način poslovanja nije najbolji. Na ovom mestu govorim o tome kako sam u potpunosti napustio uobičajene metode. I upravo od tog trenutka započinje ogroman uspeh kompanije."

* * *

"Bili smo prosperitetna kompanija. Mogli smo lako da odahnemo i da kažemo: "A sada kada smo ostvarili svoje ciljeve, zadržimo stečenu poziciju.""

* * *

"Iskušenje da čovek zastane i da se drži stečenog statusa je sasvim prirodna stvar. U potpunosti razumem čoveka koji želi da napusti grozničavu poslovnu atmosferu i da se povuče da živi mirnim i tihim životom. Mada to nikada nisam osećao, imam razumevanja za takvu potrebu – mada ne smatram da bi čovek koji ode u penziju trebalo potpuno da napusti posao. Postoji način da se čovek penzioniše i da zadrži kontrolu. To, međutim, nikada nije bio deo mog plana. Naš napredak sam posmatrao samo kao poziv da uradimo još više i da neprestano napredujemo – kao pokazatelj da smo dostigli tačku razvoja od koje počinjemo da pružamo pravu uslugu. Ja sam godinama i godinama svakodnevno planirao da dizajniram univerzalan automobil."

* * *

"Usvojio sam sledeći slogan: "Kada se jedna od mojih kola pokvare – znam da ću ja za to biti kriv!""

* * *

"Prodavci su insistirali na obogaćivanju linije. Oni su osluškivali pet procenata mušterija, odnosno onih posebnih među njima koji su mogli da kažu što žele, i da pritom potpuno zaborave na preostalih 95 procenata, koji su upravo obavili kupovinu, a da pri tome nisu pravili nikakva pitanja niti posebne zahteve."

* * *

"Nijedan posao ne može da se unapredi ako se ne obraća pažnja na pritužbe i sugestije."

* * *

"Uveliko se postavljalo pitanje: "Koliko brzo će Ford da propadne?" Niko ne zna koliko puta je otada postavljano to pitanje. A ono se u suštini pojavilo samo zbog toga što nije postojalo razumevanje da će tu funkcionisati dobro samo princip, a ne pojedinačno pravilo, i da je taj princip toliko jednostavan da se na prvi pogled čini misterioznim."

* * *

"Uštedite li deset koraka dnevno za svakog od dvadeset hiljada zaposlenih, vi ćete sebe poštedeti pedeset milja uzaludnog kretanja i rasipanja energije."

* * *

"Prvi korak napred u sklapanju nastupio je kada smo počeli posao da približavamo radniku, a ne kada smo radnika pokušavali da približimo poslu. Danas imamo dva glavna principa u svim operacijama – da čovek ne mora da preduzme više od jednog koraka, i da, ako se to ikako može izbeći, nijedan čovek nema potrebe da se sagne."

* * *

"To je jedan od problema sa preopširnim zapisima. Ako nastavite da zapisujete sve vaše neuspehe ubrzo pred sobom možete imati spisak koji pokazuje da vam više ništa nije preostalo da probate – što je praktično neodrživa pretpostavka, jer nema takvog čoveka koji nakon neuspeha sa izvesnim metodom neće postići uspeh sa nekim drugim."

* * *

"Potom, ponovo, zapis o neuspesima – posebno ako je validan i dobar – autentičan zapis – odvraća mladog čoveka od toga da pokuša. Mi smo zapravo najbolje rezultate postigli tako što smo pustili zanesenjake da se odvaže i na takve korake gde se ni najsmeliji ne bi usudili da kroče."

* * *

"Nijedan od naših ljudi nije "ekspert". Mi smo ustanovili, na našu najveću žalost, da je neophodno da se otarasimo svakog onog čoveka koji sebe počne da smatra ekspertom – zato što jedan čovek koji zaista zna svoj posao ne može sebe da smatra ekspertom. Čovek koji poznaje svoj posao u tolikoj meri traga za tim da postigne više nego što je uspeo da uradi, da stalno vrši pritisak na sebe da ide napred i nikada ni ne pomišlja na to da se divi postignutim rezultatima, koliko je dobar i efikasan. Razmišljajući uvek više poteza unapred, nastojeći uvek da pokuša da uradi još više, sebe dovodi u stanje u okviru kojeg ništa nije nemoguće. Onog trena kada čovek poveruje da je postao "ekspert", veliki broj stvari postaje nemoguć."

* * *

"Odbacujem tvrdnju da postoje nemoguće stvari. Jednostavno niko ne poseduje dovoljno znanja o bilo čemu na ovoj zemlji da bi mogao da tvrdi šta jeste, a šta nije moguće. Prava vrsta iskustva, prava vrsta tehničke obuke, trebalo bi da proširi um i smanji broj nemogućih stvari. Nažalost, ni iskustvo ni obuka to ne čine. Velikim delom tehnička obuka i prosečno iskustvo samo beleži prethodne neuspehe a, umesto da se svi ti neuspesi shvate kao vredno iskustvo, oni se doživljavaju kao nepremostive prepreke na putu ka uspehu. Ako neki čovek, koji sebe naziva autoritetom, kaže da ovo ili ono ne može da se uradi, tada gomila sledbenika koji ne razmišljaju sopstvenom glavom počnu da kliču u horu: "To ne može da se uradi, to je neizvodljivo.""

* * *

"Nema ručnog upravljanja materijalima. Nijednog jedinog dela posla koji se obavlja rukama. Ako to mašina može da obavi automatski, onda se to upravo tako i obavlja. Nijedna operacija se nikada do sada nije obavljala tako efikasno i jeftino kao sada."

* * *

"Ne želimo ni trunku gubitka ni u čemu."

* * *

"Grupa ljudi, potpuno posvećena obavljanju posla, bez poteškoće može da uvidi da je posao obavljen. Ne upadaju u neprilike oko ograničenja autoriteta, jer ne razmišljaju o titulama. Da imaju kancelarije i sve što je tu potrebno, oni bi počeli da traće vreme u kancelariji ne posvećujući se samom kancelarijskom radu, već pitajući se zašto nemaju bolji ured od nekog drugog kolege."

* * *

"Rad i samo rad jeste ono što nas kontroliše. To je jedan od razloga zbog kojeg nemamo titula. Većina ljudi može da promeni posao, ali se grozi titule, jer je njen efekat krajnje čudan. Isuviše je dugo titula bila korišćena kao znak emancipacije od rada. To je gotovo ekvivalentno bedžu na kojem se nalazi natpis: "Ovaj čovek ne bi trebalo ništa da radi osim da sebe smatra važnim a sve druge inferiornim.""

* * *

"Svako priznaje i uvažava pravog lidera – čoveka koji se uklapa u funkciju koju vrši – koji ume da planira i komanduje. I kada sretnete pravog lidera sa titulom, moraćete da se raspitate kod nekog drugog koju on zapravo titulu nosi. Jer se jedan pravi lider nikada sam ne razmeće."

* * *

"A kada čovek zaista vredno radi, ne oseća potrebu za titulom. Počastvovan je samim radom."

* * *

"Nikada nisam upoznao čoveka koji je potpuno loš. U svakom čoveku uvek postoji nešto dobro – samo ako dobije šansu. Iz tog razloga ni najmanje se ne obaziremo na njegove pretke – jer ne zapošljavamo istorijat, već samog čoveka. Ako je bio u zatvoru, nema razloga da verujemo da će opet tamo stići. Mislim da će on, naprotiv, samo ako mu se pruži šansa, dati sve od sebe da više tamo ne ode. Naš ured za zapošljavanje ne izopštava čoveka zbog bilo čega što je prethodno uradio – već je podjednako prihvatljiv, bio on u Sing Sing-u ili na Harvardu. Uostalom, mi čak ni ne pitamo gde je diplomirao. Sve što mu je potrebno jeste želja da radi. A ako ne želi da radi, on se vrlo verovatno neće ni prijaviti za to mesto, jer je sasvim jasno da čovek u fabrici Ford mora da radi."

* * *

"Da ponovim, mi uopšte ne obraćamo pažnju na to šta je čovek prethodno bio. Ako je otišao na koledž trebalo bi brže da napreduje, ali mora početi sa najniže tačke kako bi pokazao svoju sposobnost. Budućnost svakog čoveka počiva isključivo na njemu samom. Postoji čitava bujica zaludno izgovorenih reči o tome kako čovek nije u stanju da stekne priznanje. Uz nas svaki čovek može da bude siguran da će dobiti priznanje koje zaslužuje."

* * *

"Na sreću, mi nismo nasledili niti osnovali bilo kakvu tradiciju. A ako imamo nekakvu tradiciju, ona se sastoji u sledećem: Uvek postoji mogućnost da se nešto bolje uradi."

* * *

"Svaka veština u fabričkim procesima koja se razvila proistekla je od ljudi. Smatram da će se ljudi, ako su slobodni i ako su svesni da svojom službom predstavljaju glavni pogon, uvek celim bićem unositi čak i u najtrivijalnije zadatke."

* * *

"Poslodavac bi, kao lider, trebalo da nastoji da daje bolje plate nego u bilo kojem drugom sektoru poslovanja, dok bi, s druge strane, radnici trebalo da imaju ambiciju da to zasluže svojim radom."

* * *

"Jednostavno nismo stvoreni da ne radimo i ne mislimo ništa. U radu je naše zdravlje, naše samopoštovanje, i naše spasenje. Potpuno suprotno od prokletstva – rad je najveći blagoslov. Tako i društvena pravda proističe upravo iz poštenog rada. Čovek koji mnogo doprinosi mora i da dobije mnogo zauzvrat. Zato u platama ne postoji ni jedna jedina trunka milosrđa. Zato je radnik koji daje sve od sebe na poslu najbolja vrsta radnika koja se uopšte može imati u okviru biznisa."

* * *

"Jer svakodnevni posao je velika stvar – veoma, veoma značajna stvar! To je suštinski temelj ovog sveta; temelj našeg samopoštovanja. A poslodavac mora da radi neumorno, najnapornije i najpredanije od svih njegovih radnika. Poslodavac koji ozbiljno nastoji da vrši svoju dužnost u svetu mora da bude pregalac. On ne može da kaže, "Imam tolike hiljade ljudi koji rade za mene." A prava istina je da tolike hiljade ljudi u njemu imaju čoveka koji radi za njih – i što oni bolje rade time ga više upošljavaju da raspolaže njihovim proizvodima."

* * *

"Lep je to osećaj kada znate da ste druge učinili srećnim – da ste u izvesnoj meri olakšali breme vašeg kolege. Dobronamernost je jedna od nekoliko zaista važnih stvari koje čovek može imati u životu. Odlučan čovek može da dostigne gotovo svaki cilj kojem teži, ali, ako na tom putu ne stekne i ne očeliči volju onda neće mnogo profitirati."

* * *

"Mi smo stvari izmenili ne samo zato što smo želeli da ljudima damo veće plate i što smo smatrali da to možemo. Mi smo želeli da im damo takve plate kako bi posao na taj način imao čvršće temelje. Nismo mi ništa delili – mi smo radili na izgrađivanju budućnosti. Posao sa malim platama je uvek nesiguran."

* * *

"Napravili smo izmene u našem sistemu, ali nismo odstupili od principa: Ako očekujete da čovek uloži svoje vreme i energiju, fiksirajte njegovu platu tako da nema nikakvih finansijskih problema. To se isplati. Naš profit, nakon isplate dobrih plata i bonusa – pri čemu se bonus obično kretao oko deset miliona godišnje pre nego što smo promenili sistem – pokazuje da su upravo visoke zarade najprofitabilniji način poslovanja."

* * *

"Funkcija proizvođača je da doprinosi tom komforu. On je instrument društva kojem služi samo ako poduhvatima upravlja tako da javnom tržištu plasira sve bolji i bolji proizvod – po sve nižoj i nižoj ceni, i ako onima koji učestvuju u njegovoj proizvodnji daje sve veću platu na osnovu posla koji obavljaju. Samo na ovaj jedini način proizvođač ili bilo ko u tom poslu može da opravda svoje postojanje."

* * *

"A uspeh u proizvodnji se pre svega zasniva na sposobnosti proizvođača da pruži uslugu potrošaču na takav način da on bude zadovoljan. On može biti uslužen kvalitetom ili cenom. Najbolje je da bude uslužen visokim kvalitetom po najnižoj mogućoj ceni, i svaki čovek koji potrošaču može to da pruži biće lider u poslovanju, ma kakve artikle proizvodio. U pogledu ovog principa nema odstupanja."

* * *

"Pa čemu onda toliko teškoća i prepreka u očekivanju dobrog biznisa? Snizite troškove boljim menadžmentom. Snizite cene tako da budu primerenije kupovnoj moći."

* * *

"Snižavanje plata je najlakši i najprljaviji način da se izađe na kraj sa tom situacijom, a da i ne govorimo o nehumanosti tog gesta. To je, u stvari, prebacivanje nesposobnosti menadžmenta na teret radnika."

* * *

"Nema svrhe čekati da posao počne da napreduje. Ako proizvođač želi da obavlja svoju funkciju, on mora da snizi cene koje će ljudi biti spremni da plate. Uvek, bez obzira na stanje, postoji cena koju su ljudi spremni da plate i koju će platiti za ono što im je potrebno, i ta cena će, ako postoji volja, uvek zaista biti plaćena."

* * *

"To je samo drugi način da se naglasi da bi prodaja trebalo da se zasniva na realnoj vrednosti, koja predstavlja trošak preobražavanja ljudske energije u prodajne i komercijalne artikle. Ali, ta jednostavna formula se ne smatra ozbiljnom i efikasnom. Nije dovoljno složena. S jedne strane, imamo "biznis" koji zahteva najpošteniju od svih ljudskih aktivnosti, dok ga, s druge strane, činimo predmetom spekulacija i prepredenosti ljudi koji su spremni da izazivaju veštačke nestašice hrane i drugih potrepština, i u društvu podstaknu strah od nestašice. Imamo veštačke podsticaje i lažnu ravnodušnost."

* * *

"Suštinska ideja industrije ne sastoji se u pravljenju novca. Već u tome da izrazi ideju koju će moći da primeni, da je udvostruči, toliko hiljada puta koliko ima ljudi kojima je potrebna."

* * *

"Da proizvodi, proizvodi; da razvije sistem koji će proizvodnju pretvoriti u lepu umetnost; da proizvodnju postavi na takve temelje koji će obezbediti sredstva za ekspanziju i izgradnju još većeg broja radionica, produkciju sve više i više hiljada korisnih stvari – to je prava, suštinska ideja industrije. Njeno negiranje je zapravo napor da se ostvari profit zahvaljujući spekulacijama, a ne radu. Postoje kratkovidi ljudi koji ne mogu da sagledaju da biznis svojom veličinom prevazilazi lične interese bilo kojeg čoveka. Biznis je proces uzimanja i davanja, koji obeležava princip – živi i pusti druge da žive."

* * *

"Niko ne može da porekne činjenicu da će se, kad su cene dovoljno niske, uvek lako pronaći kupac, bez obzira na uslove poslovanja. To je jedna od elementarnih činjenica poslovanja."

* * *

""Zasićeno" je samo ono tržište na kojem cene prevazilaze kupovnu moć."

* * *

"Preterano visoke cene su uvek znak nepouzdanog i slabog posla, zato što su uvek tako formirane zbog nekog abnormalnog stanja. Zdrav pacijent ima normalnu temperaturu; normalno tržište ima normalne cene."

* * *

"Umesto da obraćamo pažnju na konkurente ili na zahteve, naše cene se baziraju na proceni koji je to maksimalan broj ljudi koji će želeti da plati, ili koji će moći da plati, to što mi prodajemo."

* * *

"Naša politika je da snižavamo cene, proširujemo krug delatnosti, i unapređujemo proizvod. Zapazićete da je na prvom mestu snižavanje cena. Nikada nijednu cenu nismo smatrali fiksnom. Zato smo uvek prvo snižavali cenu na onaj nivo za koji smo verovali da će dovesti do veće prodaje. Onda smo u tom pravcu otišli i korak dalje i pokušali da formiramo cenu. Pri tome nismo obraćali pažnju na troškove. Nova cena podstiče pad troškova."

* * *

"Isplata velikih plata na sreću doprinosi niskim troškovima zato što se ljudi sve više trude da budu efikasni kako bi se oslobodili spoljnih problema. Isplata od pet dolara dnevno za osmočasovno radno vreme bio je jedan od najboljih poteza u pravcu smanjivanja troškova koji smo ikada napravili, pri čemu šest dolara dnevno ispada čak i jeftinija. Koliko će nas to daleko odvesti, mi zaista ne znamo."

* * *

"Uvek smo ostvarivali profit na cenama koje smo fiksirali i, upravo tako kao što nismo znali koliko će se plate povećavati, isto tako nismo znali ni koliko će se cene dalje smanjivati, ali nema nikakvog posebnog značaja zadržavati se na toj tački."

* * *

"Usluga koju pružate mora biti apsolutno najbolja koju uopšte možete da pružite."

* * *

"Pri tome je mudrije biti svestan toga da budućnost u sebi sadrži mnogo više od prošlosti – da se svakog dana može unaprediti metod koji je važio prethodnog dana."

* * *

"Verujemo da je moguće dostići nivo kada će se sve stvari proizvoditi tako jeftino i u takvim količinama da će jednog dana hiperprodukcija biti moguća. Ali, što se nas tiče, mi u tom pogledu nemamo strahove – i unapred se radujemo. Nema divnije stvari od sveta u kojem svako ima ono što želi. Mi jedino strahujemo da će takve prilike biti isuviše dugo odlagane. Što se tiče naših proizvoda, takav nivo je veoma daleko. Ne znamo koliko će automobila određenog tipa koji mi proizvodimo jedna porodica želeti da kupi."

* * *

"Prema tome, ako želimo da obavljamo posao, onda moramo da snizimo cene a da pritom ne narušimo kvalitet. Na taj način snižavanje cena nas prisiljava da ovladamo naprednijim metodama proizvodnje čijom primenom se gubi što manje. Jedan značajan deo otkrića u pogledu toga šta je to što se smatra "normalnim" u industriji zavisi od inventivnosti i sposobnosti menadžera da otkriva bolje metode rada. Ako čovek snizi prodajne cene do te mere da ne ostvaruje profit niti pokriva gubitak, onda je on jednostavno primoran da otkrije kako da što bolji artikal proizvede što je moguće efikasnijom metodom – i učini da njegov novi metod stvara profit, a ne da ostvaruje profit snižavanjem plata ili povećavanjem cena na tržištu."

* * *

"Jednostavno, nije dobar onaj menadžment koji uzima profit od radnika ili od kupaca; menadžment je taj koji mora da se pobrine da stvori profit. Nemojte poskupljivati proizvod; nemojte snižavati plate; nemojte potrošačima naplaćivati ogromne cene. Mozgajte o metodu, i neka o tome mozga što je moguće veći broj ljudi – obavljajte poslove bolje i efikasnije nego ikada pre; i na taj način će sve strane u biznisu biti korisne i nagrađene. A sve je to uvek moguće i izvodljivo."

* * *

"Primarni cilj proizvodnje jeste da proizvodi, i ako tom cilju stalno teži, finansije postaju potpuno sekundarna stvar, koja u najvećoj meri ima veze sa knjigovodstvom. Moj finansijski deo poslovanja je bio veoma jednostavan. Krenuo sam sa politikom kupoprodaje za gotov novac, i uvek pri ruci držao veliku svotu gotovine, a pri tome sam imao prednost jer sam dobijao popuste, kao i kamatu na računima u banci. Banku sam smatrao prvenstveno mestom na kojem je bezbedno i dobro čuvati novac."

* * *

"Novac je samo sredstvo u poslovanju. On je samo deo mašinerije."

* * *

"Posao mogu da oporave samo veće količine mozgova, ideja i promišljene odvažnosti."

* * *

""Biznis" u smislu trgovine ljudima je u velikoj meri ispunjavanje želja drugih ljudi. Ako napravite ono što oni žele, i prodate proizvod po određenoj ceni, pri čemu im taj artikal pomaže i ne stvara poteškoće, onda ćete posao obavljati sve dotle dok bude bilo posla. Ljudi kupuju ono što im pomaže isto tako spontano kao što piju vodu."

* * *

"Moja finansijska politika je rezultat moje prodajne politike. Smatram da je bolje prodati veliki broj artikala i ostvariti malu zaradu nego prodati nekoliko njih, a ostvariti veliku zaradu. To omogućava većem broju ljudi da kupe robu i zapošljavanje većeg broja radnika sa dobrim platama. Na taj način je moguće planirati proizvodnju, eliminisati slabe prodajne periode, i delovati preventivno u pogledu upravljanja beskorisnom fabrikom."

* * *

"Politika koje se pridržavam je dobra poslovna politika zato što je delotvorna – zato što smo iz godine u godinu bili u stanju da naše automobile učinimo dostupnijim sve većem i većem broju kupaca, da zaposlimo sve više i više ljudi, i da, u isti mah, kroz obim posla, povećamo profit iznad svih naših očekivanja – profit o kakvom u početku nismo mogli ni da sanjamo."

* * *

"Imajte na umu, svaki put kad snizite cenu kola, a da pri tome ne smanjite kvalitet, povećavate broj mogućih kupaca."

* * *

"I dozvolite mi da na ovom mestu kažem, ne verujem da bi trebalo da ostvarujemo neki posebno veliki profit na našim automobilima. Razuman profit je u redu, ali nikako ne preterano velik. Zato i jeste bila moja politika da se iz sve snage potrudim da spustim cene automobila čim mi to proizvodnja dopusti, i omogućim da potrošači i radnici uživaju u dobiti – što rezultira neverovatnom dobiti i po nas same."

* * *

"Moja ambicija je da zapošljavam sve više i više ljudi i da, koliko god je to u mojoj moći, budem od opšte koristi u pogledu industrijskog sistema na čijim temeljima radimo; želimo da budemo konstruktivni – da ljudima izgrađujemo bolji život i lepše domove. To podrazumeva da najveći deo profita bude vraćen, odnosno ponovo uložen u produktivan poduhvat."

* * *

"Snižavanje plata je loša finansijska politika zato što ono smanjuje kupovnu moć. Ako čovek veruje da liderstvo donosi odgovornost, onda se njen deo sastoji u svesti o tome da onima koje on vodi treba pružiti pravu priliku da zarade za život."

* * *

"Postoji nešto sveto u vezi s platama – one predstavljaju kuće i porodice i njihove sudbine. Ljudi bi trebalo veoma oprezno da prilaze tematici plata. Na spiskovima rashoda, plate su samo obične cifre; u svetu, plate znače hleb i zalihe uglja, kolevke za bebe i obrazovanje za decu – porodični komfor i zadovoljstvo."

* * *

"Profit pripada trima stranama: pripada poslu – da se održava stabilnim, naprednim i pouzdanim. Pripada čoveku, koji je pomogao u njegovom stvaranju. I takođe pripada, delimično, javnom tržištu. Uspešan biznis je profitabilan za sve tri interesne grupe – planera, proizvođača i kupca."

* * *

"Ja ne mogu dovoljno da naglasim da je najgori mogući trenutak da pozajmite novac onaj kada bankari misle da vam je novac potreban."

* * *

"Smanjili smo previsoku cenu sa 146 dolara na 93 dolara po kolima, a kada shvatite šta to znači na više od četiri hiljade automobila dnevno, shvatićete ideju kako je, ne štednjom, niti smanjenjem plata, već otklanjanjem gubitka, moguće formirati "nemoguću" cenu. Najvažnije od svega, saznali smo kako da sa što manje novca možemo da ubrzamo obrt."

* * *

"Primetićete da su finansijeri predlagali izlečenje pozajmljivanjem novca, a ne unapređenjem metoda. Nisu predložili da se uloži u inženjera; već su želeli da se uloži u blagajnika."

* * *

"Novac je, na kraju krajeva, krajnje jednostavan. To je deo našeg transportnog sistema. Jednostavan i direktan metod prenošenja robe od jedne do druge osobe. Novac je sam po sebi vredan divljenja. Od suštinskog značaja za život. Sam po sebi nikako ne predstavlja zlo već je jedan koristan mehanizam društvenog života. I kada služi onome čemu bi i trebalo, predstavlja veliku pomoć, a nikako prepreku i smetnju."

* * *

"Siromaštvo sveta je ređe prouzrokovano nedostatkom robe nego "nestašicom novca"."

* * *

"Otuda siromaštvo i rat, dva velika zla koja se mogu sprečiti, izrastaju iz istog korena, odnosno rastu na jednom stablu."

* * *

"Lek za siromaštvo ne nalazi se u ličnoj štednji već u boljoj proizvodnji. Ideje "štednje" i "štedljivosti" se previše često koriste. Reč "štedljivost" predstavlja strah. Velika i tragična činjenica gubitka je utisnuta u um nekom okolnošću, obično materijalne vrste. Dolazi do burne reakcije na ekstravaganciju – um počne grčevito da se drži ideje "štedljivosti". Ali sve to vodi samo od većeg ka manjem zlu; a pri tome ne prevaljuje ceo put od greške do istine."

* * *

"Mešanje i preplitanje umeća nije korisno samo u materijalnom smislu, već omogućava i psihički odmor i ispravno prosuđivanje. Veliki deo naše svakodnevnice prepune uzbuđenja i stresa je rezultat ograničenog i predrasudama opterećenog prosuđivanja. Da je naš rad raznovrsniji, da smo sagledali više strana života, i da smo uvideli koliko je jedan faktor bio značajan za onaj drugi, svakako bismo bili uravnoteženiji. Bolje je da svaki čovek u izvesnim periodima radi pod otvorenim nebom. A to nije sasvim nemoguće. Ono što je poželjno i ispravno nikada nije nemoguće. To bi samo značilo malo timskog rada – manje pažnje ka zaslepljujućoj ambiciji, a malo više pažnje ka samom životu."

* * *

"Kapital koji iz dana u dan ne stvara veći broj – i to boljih poslova beskorisniji je od običnog peska. Kapital koji ne omogućava da uslovi rada budu sve bolji i bolji i da se rad sve bolje nagrađuje ne vrši svoju funkciju u pravom smislu te reči. Najviša upotreba kapitala ne sastoji se u tome što pravi novac, već što čini da novac više služi oplemenjivanju života ljudi. Ako mi, u okviru naše industrije ne pomognemo u tome da se reše društveni problemi, onda u stvari ne obavljamo naš suštinski posao i dužnost. U tom slučaju, mi društvu ne služimo dovoljno, jer ne radimo na opštoj dobrobiti."

* * *

"Ako nas ljudsko saosećanje podstiče da nahranimo gladne, zašto ta naša želja ne bi poprimila nove dimenzije – da učinimo nemogućim da u našoj sredini uopšte ima gladnih? Pa ako smo već dovoljno saosećajni da ljudima pomognemo da izađu iz problema, onda bismo svakako mogli da budemo isto tako saosećajni da im pomognemo da u takve problematične okolnosti ni ne zapadnu."

* * *

"Lako je davati; ali je daleko teže sam čin davanja učiniti nepotrebnim. Da bismo to postigli, mi moramo pogled da uputimo dalje od pojedinačnih okolnosti i da sagledamo uzrok njegove bede – ne oklevajući, naravno, da mu u međuvremenu pomognemo, ali i da se ne zaustavimo samo na nivou privremenog rešenja problema. Teškoća se izgleda sastoji u tome da se stvari sagledaju dublje i da se dopre do suštinskih uzroka određenih problema i okolnosti. Mnogi ljudi će pre poželeti da pomognu siromašnoj porodici nego što će biti motivisani da preduzmu akcije u tom pravcu da isprave greške u samom načinu razmišljanja i u ponašanju njenih članova čijim odstranjivanjem bi došlo do potpunog iskorenjivanja njenog siromaštva."

* * *

"Industrija, organizovana tako da bude korisna i da služi svrsi, odstranjuje potrebu za filantropijom. Filantropija, ma kako njen motiv bio plemenit, ne daje ljudima mogućnost da stanu na svoje noge. A to da se oslanjamo na sopstvene sposobnosti je nešto što moramo da posedujemo. Za društvo je daleko bolje da bude nezadovoljno trenutnom situacijom. Ne mislim da bi trebalo stalno da bude nezadovoljno sitnicama, svakodnevnim stvarima, da stalno pronalazi nešto negativno u svemu i da bude džangrizavo, već da neguje onu pozitivnu, podsticajnu vrstu nezadovoljstva iza kojeg se krije vera da sve može i da bi trebalo da se uradi i da bude bolje nego što jeste."

* * *

"Ako bismo mogli da napravimo korak dalje od dobročinstva i milostinje, fondovi koji danas odlaze na dobrotvorne poduhvate mogli bi da se preusmere na unapređivanje proizvodnje – na to da stvari budu jeftine i da ih ima u izobilju. A tada, ne samo da ćemo ukloniti teret poreza sa društva i osloboditi ljude, već ćemo takođe doprineti opštem bogatstvu. Zbog ličnog interesa ostavljamo tako mnogo stvari koje bi trebalo da uradimo zbog sebe samih i zbog interesa celog kolektiva. Moramo razmišljati konstruktivnije u pogledu stvari od društvene koristi i značaja. Potrebna nam je "univerzalna obuka" na nivou ekonomskih procesa i činjenica."

* * *

"U procesu iskorenjivanja potrebe za milostinjom i dobrotvornim poduhvatima na umu ne smemo imati samo ekonomske činjenice, već isto tako i to da nepoznavanje ovih činjenica budi strah. Pobedite li strah – odmah vas preplavljuje samopouzdanje, jer počinjete da se oslanjate na svoje snage i sposobnosti, jednom rečju, da verujete u sebe. A tamo gde postoji samopouzdanje nema mesta za primanje milostinje i dobročinstvo."

* * *

"Navika da se gubi je čisto psihičke prirode – ona je majka straha. A takva navika ustaljuje se kod onih ljudi kojima nedostaje vizija. Oni počinju da se bave raznim stvarima od A do Š. Dožive neuspeh u poduhvatu A, sapliću se kod poduhvata B, a kod poduhvata C nailaze na ono što im izgleda kao nepremostiva teškoća. Tada u sebi kažu "Pobeđen sam" i odbacuju sve zadatke. Oni zapravo sebi nisu dali ni šansu da pretrpe neuspeh; niti su svojoj viziji pružili šansu da se potvrdi ili da se pokaže kao neizvodljiva. Jednostavno se prepuste okolnostima sa stavom da su poklekli pred teškoćama i da su poražena, pobeđena strana."

* * *

"Ljudi u većoj meri osećaju da su iscrpljeni nego da su pretrpeli neuspeh. Nije njima potrebna ni mudrost, ni novac, ni natprosečne sposobnosti, niti da ih neko ili nešto "prodrma", već čista otpornost i žilavost. Ova jednostavna, primitivna sposobnost, koju zovemo "tvrdoglava upornost" je nekrunisana kraljica svih poduhvata i nastojanja. Ljudi na užasno pogrešan način sagledavaju stvari. Oni vide uspehe koje su ljudi ostvarili i to im se nekako čini lakim poduhvatom. A to je tako daleko, daleko od istine. Uvek je tako lako pretrpeti neuspeh. A uspeh je uvek teško postići. Čovek lako može da ne uspe u nečemu; a može da uspe samo tako što će za taj uspeh da plati svim svojim sposobnostima, velikim trudom i ličnim nastojanjem. Uspeh bi samo onda bio vredan sažaljenja kada se ne bi podudarao sa nečim što je korisno i oplemenjujuće."

* * *

"Sposoban čovek je čovek koji ume da obavlja poslove, a ta njegova sposobnost zavisi od sadržaja koje poseduje u svojoj ličnosti, što opet zavisi od toga koji je prvi korak preduzeo i šta je uopšte učinio da bi se unapredio, oplemenio i disciplinovao."

* * *

"Obrazovan čovek nije onaj čija je memorija istrenirana da pamti par datuma u istoriji – već onaj koji ostvaruje svoje zamisli. Čovek koji ne ume da razmišlja nije obrazovan, ma koliko univerzitetskih diploma da je stekao u životu. Razmišljanje je najteži rad koji čovek može da obavlja – u čemu se uostalom i krije razlog zbog kojeg imamo tako malo mislilaca. Čovek bi trebalo da izbegava dve krajnosti: jedan je preziranje obrazovanja, a drugi stav je tragičan snobizam u okviru kojeg se pretpostavlja da je već sam prolazak kroz obrazovanje siguran lek za neznanje i osrednjost."

* * *

"Ali najbolje što obrazovanje može da učini za čoveka jeste to da uspostavi kontrolu nad sopstvenim sposobnostima, i svim onim urođenim darovima kojima ga je sudbina nagradila, kao i da ga nauči da misli. Univerzitet pruža najbolju uslugu kao intelektualno vežbalište, na kojem se razvijaju mentalni mišići, a studenti jačaju kako bi mogli da obavljaju poslove za koje su sposobni. Tvrditi, međutim, da mentalna gimnastika može da se radi samo na univerzitetu nije tačno, što zna svaki edukator. Čovekovo pravo obrazovanje započinje onda kada završi školu. Pravo obrazovanje se stiče kroz životnu disciplinu."

* * *

"Znanje je, po mom mišljenju, nešto što je neko u prošlosti znao i ostavio u formi, koja omogućava svima koji žele da ga steknu. Ako se čovek rodi sa normalnim sposobnostima, i ako je dovoljno sposoban da normalno u čitanju i pisanju barata "slovima", onda ne postoji znanje koje na ovom svetu ne može da stekne – samo ako to želi! I jedini razlog zbog kojeg nijedan čovek nije naučio sve što je ljudski um ikada saznao se sastoji u tome što niko do sada nije došao do zaključka da vredi znati toliko mnogo."

* * *

"Cilj obrazovanja nije da se čovekov um napuni činjenicama; već da ga nauči kako da upotrebljava svoj um u razmišljanju. A često se dešava da čovek može da razmišlja bolje ako ga ne ometa znanje stečeno u prošlosti."

* * *

"U ljudskoj prirodi postoji sklonost ka tome da misli da ono što čovečanstvo još ne zna niko ne može da nauči."

* * *

"Šta možete da učinite da pomognete i da izlečite svet? To je test obrazovanosti. Ako čovek može da pomogne samom sebi da postigne svoj cilj, broji se kao da može da pomogne jednom čoveku. Ako može da pomogne desetorici ili stotini ili hiljadi drugih ljudi da postignu njihove ciljeve, računa se veći broj. On može da bude prilično neupućen u mnoge stvari iz knjiga, ali je on svejedno učen čovek. Kada je čovek majstor u svojoj oblasti, ma kakav on bio, on ima diplomu – on vlada pravom mudrošću."

* * *

"Ali, ako čovek ima vizije koje mogu da budu korisne za sve, ako ima ogromne planove, koji se ne mogu ostvariti uz pomoć običnih resursa, ako ima životnu ambiciju da učini da industrijska pustinja procveta kao ruža, a da se iz svakodnevnog rada iznenada razviju novi motivi puni poleta i oduševljenja, podsticaji višeg nivoa i efikasnosti, onda taj čovek u velikoj sumi novca vidi ono što poljoprivrednik vidi u setvi kukuruza – početak nove i bogatije žetve, čije blagostanje je isto tako nemoguće sebično ograničiti kao što se ne mogu ograničavati sunčevi zraci."

* * *

"Kad bismo svi radili na tome da unapredimo naše stvaralačke sposobnosti, onda bismo jednostavno imali slučaj da bi svega bilo dovoljno za sve ljude, i da bi svi imali dovoljno. Svaki pravi vid nestašice osnovnih životnih potrepština na svetu – ne fiktivne nestašice prouzrokovane nedostatkom sitnog novca koji zvecka u džepu – povezan je sa nedostatkom proizvodnje. A nedostatak proizvodnje je isuviše često povezan sa nedostatkom znanja u pogledu toga kako i šta bi trebalo proizvoditi."

* * *

"Sve što je industrija Ford uradila – sve što sam ja uradio – sastoji se u tome što je svojim radom i delom nastojala da dokaže da usluga prethodi profitu, i da je plemenit svaki biznis koji oplemenjuje svet. Često mi je padalo na pamet da se ono što je smatrano nekakvim izuzetnim napretkom naših poduhvata – neću reći "uspehom" jer je ta reč epitaf, a mi smo tek na početku – zapravo desilo slučajno; i da su metode koje smo koristili, iako dobre na svoj način, bile prikladne samo u procesu proizvodnje naših posebnih proizvoda i da ne bi nikako funkcionisale za neke druge proizvode ili ličnosti osim za nas."

* * *

"Želim da dokažem da svi mi moramo da imamo više, i da svi mi možemo da živimo bolje tako što ćemo poraditi više na tome da celokupno poslovanje bude od veće koristi – da u većoj meri služi celom svetu. Siromaštvo ne može da se iskoreni formulom; već samo istrajnim, vrednim i pametno osmišljenim radom. Mi smo, u stvari, eksperimentalna stanica koja će dokazati taj princip. To što ostvarujemo profit samo još više dokazuje da smo u pravu. Zato što je to vrsta argumenta koja se uspostavlja i potvrđuje bez reči."

* * *

"Svaki napredak počinje na jedva primetan način i to sa pojedincem. Masa ne može biti bolja od grupe pojedinaca. Napredak započinje unutar samog čoveka; kada napreduje od poluzainteresovanosti do snažnog smisla; kada napreduje od oklevanja do toga da postane direktan i odlučan; kada napreduje od nezrelog do zrelog prosuđivanja; kada napreduje od učenja i šegrtovanja do majstorstva; kada napreduje od običnog diletanta na poslu do radnika koji pronalazi istinsko zadovoljstvo u poslu; kada napreduje od onog čiji rad mora da se nadgleda do onog kome se poverava da svoj posao obavlja bez ikakvog nadzora i bez pohvale i podsticaja – zašto, onda, svet napreduje! Napredak nije lak. Živimo u doba u kojem vlada atmosfera ispunjena linijom manjeg otpora, u kojem se ljudi uče da bi sve trebalo da bude lako. I nijedan iole značajan posao nikako neće biti lak. Što idete više u skali odgovornosti, to posao postaje teži."

* * *

"Mi, svako od nas, samo moramo iskreno da se potrudimo u okviru naših poziva."

* * *

"Sve je moguće... "vera je suština svih stvari kojima se nadamo, dokaz neviđenih stvari.""

(Izdavač: Finesa, Beograd, 2008. godina)

Pretraga

Biografija - Henri Ford

Henri Ford

Henri Ford (Springvels Taunšip, 30. jul 1863 — Dirborn, 7. april 1947) je bio američki preduzetnik koji je osnovao Ford Motor Kompanije i pripisan mu je doprinos stvaranju srednjeg sloja američkog društva. Bio je među prvima koji su uveli masovnu proizvodnju velikom broju ljudi dostupnih automobila na pokretnoj traci. To ostvarenje nije samo značilo revoluciju industrijske proizvodnje, već je imalo i velik uticaj na modernu kulturu tako da mnogi društveni teoretičari to razdoblje ekonomske i društvene istorije nazivaju „fordizam“.

U tinejdžerskim godinama preselio se samostalno u Detroit gde se zaposlio kao šegrt u jednoj mašinskoj radionici kompanije Vestinghaus za koju je radio i Nikola Tesla. Westinghaus je tada proizvodio parne lokomotive. Ford je bio opčinjen četvorotočkašima i predosećao je da će svoj život posvetiti četvorotočkašima. Čitao je naučne članke gde je saznao da je nemački inženjer Nikolas Oto konstruisao mašinu sa unutrašnjim sagorevanjem. Ford je otada provodio vreme pokušavajući da napravi vozilo pogonjeno benzinom. Njegov prvi motor sklopljen je u njegovoj bašti, imao je dva cilindra sa četiri radna takta i bio je montiran na biciklu.

Konačno je uspeo da napravi automobil i prikaže ga na trkalištu u Detroitu, što mu je omogućilo da proda 6.000 deonica po 10 dolara u novoj kompaniji. Tada je znao da je spreman da ostvari svoju ideju o kojoj niko nije ni pomišljao, masovna proizvodnja automobila za masovno tržište. Godine 1903. našao je nove investitore koji su bili voljni da ulože 28.000 dolara kapitala u njegovu kompaniju. Ford je zaprepastio poslovni i industrijski svet plaćajući radnicima dnevnice daleko iznad tadašnjeg nacionalnog proseka, 5 dolara dnevnica koju je plaćao Ford u to vreme je bila čak dobra plata a to mu je dovelo najbolje radnike, stručnjake i inženjere da rade za njegovu kompaniju. Henri Ford je prvi uveo proizvodnu liniju za automobile, što mu je omogućilo da potuče konkurente i osvoji evropsko tržište. Model T motor koji je sišao sa proizvodne linije postao je dominantan motor za automobile. Procenjuje se da je 1932. god. Ford držao 33% svetske proizvodnje automobila. Ford Motor kompanija nastavila je ubrzan rast, i do 1925. god. proizvodila je 10.000 automobila svaka 24 sata. To je iznosilo 60 % ukupne proizvodnje automobila u Americi.

Za još korisnih informacija posetite:

http://www.ford.com/