AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Kako UMOM izlečiti telo

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Dejvid Hamilton

"Optimisti žive duže od pesimista! To je zaključak tridesetogodišnjeg istraživanja u kojem je učestvovalo 447 osoba, a koje su sproveli naučnici sa klinike Mejo. Oni su otkrili da optimisti u odnosu na pesimiste imaju otprilike 50% manji rizik od prerane smrti, i napisali su sledeće: "Um i telo su povezani, a naš stav utiče na konačan ishod – smrt." Zapanjujuća statistika! Takođe je otkriveno da optimisti imaju manje fizičkih i emotivnih zdravstvenih problema, manje bolova i viši nivo energije, kao i da se osećaju mirnije, srećnije i spokojnije od pesimista."

* * *

"Jedan od razloga zbog kojih je pozitivan stav toliko važan jeste da on jača naš imuni sistem, a time i našu sposobnost za borbu protiv bolesti."

* * *

"Naši stavovi utiču na to kako reagujemo na viruse, bakterije i druge patogene organizme. Pozitivan, optimističan pogled na svet pomaže nam u očuvanju zdravlja i vodi ka dugovečnosti."

* * *

"I način na koji razrešavamo različite životne situacije zavisi od našeg stava prema njima. Pozitivan stav nam pomaže da se nosimo sa izazovima, pa čak i da ih shvatimo kao prilike koje nam se pružaju, a to je dobro za naše zdravlje."

* * *

"Drugim rečima, to da li neki događaj posmatramo iz pozitivnog ili negativnog ugla i te kako utiče na naše zdravlje."

* * *

"Jedan od najbolje proučenih uticaja životnog stava na zdravlje jeste taj kako on utiče na srce. Jedno takvo istraživanje, u kojem je učestvovalo 586 osoba, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins, pokazalo je da pozitivan životni stav predstavlja najbolju prevenciju za bolesti srca."

* * *

"Podržavati drugu osobu mnogo je bolje za zdravlje nego osećati bes i ogorčenost i stalno je kritikovati."

* * *

"Veza između našeg stava i zdravlja srca toliko je nedvosmislena da je konačan zaključak jednog tridesetogodišnjeg istraživanja, koji je objavljen 2003. godine u časopisu Journal of American Medical Association, glasio: "Zauzimanje neprijateljskog stava jedan je od najpouzdanijih pokazatelja rizika od nastanka neke od srčanih bolesti"."

* * *

"Ipak, dobra vest je da, onako kao što možete da promenite svoj način ishrane i života, isto tako možete da promenite i svoj životni stav. Sve zavisi od vas."

* * *

"Ako zađemo duboko u sebe, uvek ćemo moći da donesemo najbolju moguću odluku poteklu iz najmekšeg srca, koja će pomoći drugima da pronađu utehu i sreću. A čineći to, i sami ćemo postati zdravi."

* * *

"Na naše zdravlje i sreću ne utiče toliko ono što nam se dešava u životu koliko ono kako mi doživljavamo to što nam se dešava. Ako živite u lepoj kući i vidite nekog sa još lepšom kućom, da li ste nezadovoljni zato što vaša kuća nije toliko lepa ili mislite na ono što volite u vezi sa svojom kućom i ljudima s kojima je delite?"

* * *

"Kaže se da je trava uvek zelenija u komšijskom dvorištu, ali ako obratite pažnju i pogledate svoju travu i ne fokusirate se na travnjake u drugim dvorištima, bićete srećniji i zdraviji. Najvažnije je ono na šta se vi usredsredite. Ono što je jedino važno jeste vaš stav."

* * *

"Jadikovanje zbog raznih stvari i kritikovanje drugih postalo je način života tolikom broju nas da više ne primećujemo koliko to često činimo. To nam je, jednostavno, preraslo u naviku. Međutim, retko se žalimo na stvarno stanje stvari, već se, zapravo, žalimo na ono kako nama te stvari izgledaju. Ista stvar može za nekog drugog da ima potpuno drugačije značenje."

* * *

"Naše jadikovanje utiče i na ljude oko nas. Mi to retko primećujemo, ali svi smo poput muzičkih viljušaka. Kada udarite muzičku viljušku, i druge stvari u blizini počinju da vibriraju u skladu sa njom. Isto to se dešava i kada se mi stalno na nešto žalimo drugim ljudima – i oni onda odmah počnu da se žale. Iznenada i oni počinju da otkrivaju šta sve ne valja u njihovom životu i u svetu. Jadikovanje postaje bakterija koju nosimo naokolo i širimo zarazu koja se prenosi na većinu ljudi s kojima dolazimo u dodir."

* * *

"Naše misli i stavovi podstiču naše postupke, a naši postupci stvaraju naš svet. Dakle, naše misli i stavovi stvaraju naš svet. Kakav svet želite? Evo šta nam Vil Boven preporučuje u svojoj knjizi: ako prestanemo da se žalimo, možemo da se posvetimo stvaranju boljeg sveta i da istovremeno učinimo nešto pozitivno za svoje zdravlje."

* * *

"Umesto da se stalno na nešto žalite, pokušajte da se usredsredite na ono na čemu ste zahvalni. Zahvalnost stvara zahvalnost. Što se više fokusirate na stvari na kojima ste zahvalni, doživećete još više stvari na kojima možete da budete zahvalni. A to je onda dobro i za vaše srce."

* * *

"Naš životni stav utiče i na brzinu kojom starimo. Zapravo, pozitivni ljudi žive duže! To je zaključak istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Jejl, proučivši odgovore 660 ljudi na niz pitanja u vezi sa njihovim životnim stavom, kao što je ovo: "Kako sve više starite, sve ste manje korisni. Da li se slažete s ovim ili ne?" Oni koji se nisu slagali sa ovakvim tvrdnjama i koji su time pokazali pozitivan stav o pitanju starenja, živeli su oko sedam i po godina duže od onih koji su se složili i tako pokazali da imaju negativan stav u vezi sa starenjem."

* * *

"U suštini, ako imate pozitivan životni stav i ako održavate svoj um i telo aktivnim, ostaćete duže zdravi, a i kad se razbolite, brže ćete se oporaviti. Takođe, duže ćete očuvati svoje mentalne i fizičke sposobnosti. Ovo je zaključak većeg broja istraživanja koja se bave proučavanjem odnosa između životnog stava i procesa starenja. Mi ne moramo da starimo onoliko brzo koliko mislimo da moramo."

* * *

"Placebo je lažni lek koji izgleda kao pravi. Koristi se u medicinskim testiranjima kao kontrolna komponenta za pravi lek koji se ispituje. S obzirom na to da služi samo za kontrolu, on ne bi trebalo da leči ljude – ali on to čini, i to zato što pacijenti veruju da se radi o pravom leku. Ono što ih zapravo leči – to je njihov um."

* * *

"Današnja istraživanja pokazuju da, kad verujemo da uzimamo lek a u stvari uzimamo placebo, mozak se aktivira isto kao da uzimamo lek i onda počinje da proizvodi određene hemijske supstance."

* * *

"Postojanje placebo efekta više ne može da se odbaci kao proizvod ljudske mašte i da se samo kaže "sve je u umu". Kad verujete u nešto, stvaraju se određene hemijske supstance u vašem mozgu i one snažno deluju, izazivajući upravo ono za šta vi verujete da bi trebalo da se dogodi. Ove hemijske supstance proizvode se na osnovu stanja našeg uma."

* * *

"Mi sve vreme na nesvesnom nivou polažemo nadu ili veru u nešto što za nas ima određeno značenje. Ipak, ponavljam: značenje koje pridajemo tim stvarima je ono što dovodi do izlečenja, a ne te stvari same po sebi. Moć se nalazi u svakom od nas."

* * *

"Veliki deo moći izlečenja, na kraju krajeva, leži u nama, u našoj sposobnosti da izaberemo način na koji posmatramo stvari i značenja koja im pridajemo."

* * *

"Međutim, u epruvetama u laboratoriji ne nalazi se ljudska svest. Kad neka osoba unese lek u sebe, njene misli o tom leku postaju ono što je najvažnije. Osoba veruje da će lek delovati ili ne veruje. Ono u šta ona veruje utiče na to da li će lek delovati ili neće."

* * *

"Placebo leči, i to je činjenica! Ali prava moć dolazi iz nas. Placebo je samo simbol na koji usmeravamo svoju nadu i veru u ozdravljenje. A misli su naše."

* * *

"Vaš mozak raste dok čitate ove reči. Naučnici su ovaj fenomen nazvali "neuroplastičnost". Sve što vidite, čujete, dodirujete, okusite i mirišete menja vaš mozak, a svaka misao izaziva mikroskopski sitne promene u njegovoj strukturi. Na izvestan način, misli ostavljaju fizički trag u mozgu kao što mi ostavljamo trag svojih koraka na pesku."

* * *

"Dok razmišljate, milioni moždanih ćelija (neurona) posežu jedna ka drugoj i povezuju se, oblikujući materiju mozga onako kako umetnik oblikuje glinu. Veze između moždanih ćelija nazivaju se neuronski spojevi. Možete da razmišljate o mozgu kao o ogromnoj trodimenzionalnoj mapi na kojoj se nalaze gradovi s mrežama puteva koji ih povezuju. Na mapi se stalno pojavljuju novi putevi kako se neki gradovi sve više šire."

* * *

"Znači, i naša iskustva i naša razmišljanja menjaju naš mozak. Mozak nije statički komad organske materije koji telu isporučuje genetski isprogramirana uputstva, kao što mnogi veruju. On je mreža neurona i neuronskih spojeva, mreža koja se stalno menja, a mi smo ti koji izazivamo te promene."

* * *

"Naime, kako se stvaraju novi spojevi u nekom području mozga, tako se zbog njihove gustine neuroni sve više razmiču, isto kao kad bi se susedna stabla, na kojima raste na hiljade novih grana, počela gurati, dok prostor između njih postaje sve ispunjeniji i gušći. Na isti način struktura našeg mozga postaje sve deblja kad stalno, iznova i iznova, ponavljamo istu misao, razmatramo iste ideje ili sanjamo iste snove."

* * *

"Stoga, kad vizualizujete izlečenje svog tela, o čemu će biti reči nešto dalje, prvo što se dešava jeste da vi menjate strukturu svog mozga na mikroskopski sitnom nivou. Vizualizacija nije samo subjektivna stvar, inertna mešavina mentalnih slika čiji je cilj samo da se osećate bolje – to je proces koji dovodi do realnih hemijskih i strukturalnih promena u mozgu. Pomoću tehnike vizuelizacije um gotovo istog trenutka menja materiju."

* * *

"Kao što je to istakao Norman Dojdž, naš mozak je poput mišića. Što ga više upotrebljavate, to je jači. Ako prestanete da se njim koristite, on atrofira i smanjuje se. Svaki put kad promenite svoj način razmišljanja, mnoge veze koje odgovaraju starim načinima razmišljanja gube se, a veze koje se odnose na novi način počinju da jačaju."

* * *

"Ne treba da mislimo da mi ili neko nama blizak ne možemo da promenimo svoje navike. Sve što je potrebno to je da se potrudimo da promenimo svoj um. Naš mozak reaguje na promene i s vremenom, kako se nove mape budu razvijale, više nećemo morati da se toliko trudimo. Novo ponašanje utiskuje se u naš mozak i postaje navika."

* * *

"U okviru procesa stvaranja promena u mozgu, naše misli izazivaju proizvodnju određenih hemijskih supstanci u njemu. Mnoge od njih su poznate kao neurotransmiteri. Možda ste čuli za serotonin i dopamin, dva dobro poznata neurotransmitera. Kad razmišljamo, neurotransmiteri se ispuštaju iz grane jednog neurona i prelaze na vrh grane drugog. To stvara električni impuls koji se naziva "ispaljivanje" neurona. Kad nekoliko puta ponovimo istu misao, stimuliše se dodatna hemijska supstanca (protein) i ona odlazi do središta neurona (nukleusa), gde pronalazi DNK. Tamo se onda aktivira nekoliko gena DNK, koji stvaraju supstance (proteine) koje proizvode nove grane (spojeve) između neurona. Na ovaj način ponavljanje jedne misli stvara nove spojeve između neurona i tako se mozak menja zahvaljujući našim mislima i iskustvima."

* * *

"Ovaj proces se odvija veoma brzo. Geni se aktiviraju u roku od nekoliko minuta, a jedan neuron može da dobije na hiljade novih grana u vrlo kratkom roku. Veoma važna stvar, koju ovde treba naglasiti, jeste da naše stanje uma za samo nekoliko minuta aktivira gen. Ovo predstavlja još jedan primer nadmoći uma nad materijom, koja se brzo manifestuje na nivou genetike i igra ključnu ulogu u mnogim takozvanim čudesnim izlečenjima."

* * *

"Stoga, naš um ne samo da utiče na naš mozak – on na ćelijskom nivou utiče i na naše telo."

* * *

"Naš um ima toliku moć nad genima da uopšte ne moramo da živimo u strahu da ćemo dobiti neku od srčanih bolesti ili rak ako neko od članova naše porodice boluje ili je bolovao od nje. Pozitivna promena u životnom stavu i načinu života može da nadvlada "loše" gene koje smo možda nasledili."

* * *

"Naš način života utiče na naše gene. Zdrava ishrana, smanjenje unošenja toksina i stimulansa i fizička aktivnost delovaće pozitivno. Takav način života dovešće do toga da će postojati veliki izgledi da će geni povezani sa nastankom srčanih bolesti ili raka ostati neaktivirani. Vaš život je samo vaš, pa isto tako i sve odluke koje donosite u vezi sa njim."

* * *

"Ako vizualizujete neki deo svog tela, taj deo će to osetiti, dok drugi delovi neće."

* * *

"Da sada sve ovo malo sažmemo – ako ste bolesni, slušanje ljudi koji govore o savršenom zdravlju pomaže vam na putu ka ozdravljenju, pogotovu ako oni spomenu da je ljudsko telo divno, veličanstveno i da ima čudesnu moć regeneracije. Poslednje što nam je potrebno kad smo bolesni to je da ljudi oko nas stalno govore koliko smo bolesni."

* * *

"Mozak je neverovatno osetljiv na stvari kojih smo svesni. Pomislite samo na neki pokret i mozak će biti stimulisan isto kao da izvodite taj pokret. Posmatrajte neku kretnju ili samo slušajte o njoj i dogodiće se isto. Čak i samo posmatranje dela nečijeg tela pojačava osetljivost tog dela vašeg tela."

* * *

"Izgleda da naš mozak ne zna za razliku između stvarnog i zamišljenog, što je odlično ako želimo da vizualizujemo sebe kako se oporavljamo od bolesti. Mozak registruje da se zaista oporavljamo i verovatno je da se, kao u onim istraživanjima placebo efekta datim na početku poglavlja, odgovarajuće hemijske supstance oslobađaju na odgovarajućim mestima, a i aktiviraju se i deaktiviraju odgovarajući geni, tako da na kraju mi i postajemo ono što zamišljamo."

* * *

"Ključ za korišćenje vizualizacijom u svrhu izlečenja jeste da zamislimo da se proces izlečenja odvija u telu. Usmeravanje pažnje na oboleli deo tela aktivira to područje, kao i deo mozga koji njim upravlja. Verujem da se u skladu s onim što zamišljamo menjaju naše moždane mape i da se u mozgu i u telu proizvode i ispuštaju odgovarajuće hemijske supstance. Geni se uključuju i isključuju, a matične ćelije dobijaju uputstva u koju vrstu ćelija treba da se pretvore."

* * *

"Ovo je lako učiniti ako zamislite sebe u svom telu kao minijaturnu osobu – ja je zovem mini-ja (ovaj naziv su smislile moja prijateljica Džun i jedna od učesnica moje radionice). Kao mini-ja, vi igrate ulogu u procesu lečenja. Tako, recimo, ako ste se posekli, možete da zamislite svoje mini-ja kako spaja dve strane rane."

* * *

"Možete da se koristite i imaginarnim konopcem ili magičnim koncem i da privučete dve strane rane jednu ka drugoj tako da se savršeno uklope i više ne ostane ni traga od nje."

* * *

"Dok to zamišljate, ćelije oko rane biće stimulisane, kao i područje mozga koje je zaduženo za to mesto. Što više pažnje usmerite na to područje, tim će se više širiti njegova moždana mapa. Kao što smo saznali iz onog istraživanja sviranja na klaviru i drugih njemu sličnih, izgleda da naš mozak ne zna da napravi razliku između stvarnog i zamišljenog. Neurotransmiteri i neuropeptidi će se stvarati u tom području mozga, a geni uključivati ili isključivati i na kraju će neuropeptidi biti pušteni u krvotok."

* * *

"Uključivaće se i isključivati geni u celom telu, a posebno oni na mestu posekotine. Aktiviraće se geni hormona rasta, koji će ubrzati proces zaceljivanja. Geni u matičnim ćelijama takođe će se aktivirati, tako da će se matične ćelije pretvoriti u nove ćelije kože. Geni za stres smanjiće svoju aktivnost, ako ne osećate stres ili napetost tokom vizualizacije (nešto dalje u ovom poglavlju objasniću vam kako da to postignete)."

* * *

"Zahvaljujući vizuelizaciji, proces zarastanja rane će se ubrzati, a s obzirom na to da ste zamislili da se rana zatvara savršeno, i to će imati svog udela i verovatno je da će zaceliti mnogo bolje nego da niste to zamišljali. Nasuprot tome, kad se plašimo da će nam ostati ožiljak, mi time utičemo na to da proces krene u tom smeru koji zamišljamo."

* * *

"Strogo naučno gledano, možda ja nisam u pravu, ali to nije previše važno. Najvažnije je da naš um na neki način utiče na proces ozdravljenja u našem telu. Tehnika vizuelizacije nam pomaže da se svojim umom koristimo na pozitivan način i daje nam osećanje da imamo kontrolu nad svojim životom. Ljudi se prečesto osećaju bespomoćno kad im lekar postavi dijagnozu neke bolesti. Stoga, možda je dovoljno i samo imati osećanje moći koje se stiče zahvaljujući mogućnosti korišćenja umom na tako direktan način. Možda su upravo zbog toga i bila moguća sva ona izlečenja o kojima će biti govora u drugom delu ove knjige."

* * *

"Uostalom, nije važan način – koje hemijske supstance idu gde, koji se geni uključuju a koji isključuju, i tako dalje. Sama spoznaja da se sve to dešava pomaže nam da osetimo veru i to je razlog zbog kog sam sve ovo napisao. Možda i samo osećanje nade koje se povećava dok svakodnevno primenjujemo vizuelizacije "pokreće planinu" u našem telu, isto onako kao što ima ogromnu ulogu kod delovanja placeba."

* * *

"Vizuelizacije o kojima je prethodno bilo govora ja nazivam "isceljujući prizori". Oni su nalik filmskim prizorima, sa jedinom razlikom što ste vi (odnosno, vaše mini-ja) glavni lik u prizoru i tako učestvujete u procesu izlečenja. Ovo vam pomaže da steknete osećanje da imate moć nad svojom bolešću."

* * *

"U primeru zarastanja rane, zamislili ste sebe kako privlačite dve strane posekotine. Da biste to učinili, bilo vam je potrebno određeno anatomsko znanje da biste znali kako izgleda rana – da ima dve strane i da se te strane spajaju tokom zarastanja. Neka osnovna znanja ove vrste mogu da vam pomognu i kad se radi o nekom težem oboljenju. Tako, recimo, informacija da je tumor izraslina daje vam nešto na osnovu čega možete da konstruišete svoj prizor izlečenja. Možete da zamislite tumor kao komad leda koji se topi, onako kako bi se led topio. Možete da pustite da se to postepeno događa u vašem umu, u roku od nekoliko dana ili nedelja, tako da se on prilikom svake vizuelizacije smanjuje, ili možete da ga zamislite kako potpuno nestaje svaki put kad primenjujete vizuelizaciju. Ako ste na hemoterapiji ili terapiji zračenjem, možete da zamislite agense hemoterapije ili radijacije kao male toplotne metke koji rastapaju tumor. Suština je u tome da vaša pažnja bude usmerena na određeno područje i da se aktiviraju i to područje i deo mozga koji je zadužen za njega. Hemijske promene odvijaju se u mozgu, u telu i na mestu na koje se fokusira vaš um."

* * *

"Ponekad višak znanja koje nam ne koristi može da ima i negativan efekat. To se ne događa samo po sebi, ali ako verujete da bi trebalo da nešto zamišljate a to ne činite, tada to vaše uverenje utiče na lečenje."

* * *

"Primetio sam da je u nekim slučajevima dovoljno korišćenje simboličkim slikama. Tako, recimo, brže ćete se rešiti prehlade ili gripa ako zamislite mehuriće u velikoj pećini – mehurići su u ovom slučaju simboli bolesti. Svaki put kad vaše mini-ja probuši neki mehurić, to na simboličkom nivou označava slabljenje bolesti. Na kraju, probušićete sve mehuriće u pećini i to će biti simbol nestanka bolesti."

* * *

"Verovatno ova vrsta vizuelizacije – simbolička vizuelizacija – može da deluje na sva oboljenja. Zamišljanje da bušite mehuriće raka, govoreći u sebi "Poništi rak", da biste postigli snažniji efekat, može da učini čuda. I ovde je možda jedino važno osećanje da imate moć nad rakom, ili možda vaš nesvesni um koji poseduje znanje o bolesti aktivira autonomni nervni sistem na pravilan način, tako da to utiče na ćelije raka u telu. Uostalom, nije bitno kako se to događa. Onome ko je bolestan jedino je bitno da deluje."

* * *

"Ono što obično činimo kad se razbolimo to je da se fokusiramo na bolest. Pomoću vizuelizacije dobijamo osećanje moći i nade i upuštamo se u pokušaj da na mentalnom nivou učinimo nešto u vezi sa bolešću. Jedna od najvažnijih karakteristika vizuelizacije jeste da se tokom određenih vremenskih perioda um usmerava na pozitivan ishod."

* * *

"Dok smo u mislima uronjeni u prizor koji vizualizujemo, mi ne posvećujemo pažnju nelagodnosti ili bolu koji osećamo, niti mislima o tome da nećemo ozdraviti. Makar na kratko vreme verujemo u ono što vidimo. Ono što želim da kažem jeste – možete da vidite bolest kako nestaje, zar ne? Ponekad je dovoljno samo nekoliko trenutaka vere dnevno ili da se očajanje zameni nadom."

* * *

"Ne postoji jedna jedina "ispravna" vizuelizacija. Važno je samo ono što vama odgovara. Ako zamišljate izlečenje nekog dela tela popravljanjem oštećenih ćelija, možete da zamislite te ćelije kako god da poželite."

* * *

"Da biste bili sigurni da u vašem prizoru nema ničeg što vam stvara stres i da se ne biste plašili svoje bolesti, dobro je da povremeno unesete malo humora u svoj prizor."

* * *

"Kada budete zadovoljni prizorom koji ste konstruisali, možete da ga upotrebljavate kad god poželite. Kasnije možete da u njemu nešto menjate ili da ga zamenite potpuno novim prizorom ako pomislite da bi mogao da bude bolji. Svaki put kad menjate nešto u njemu ili ga zamenite novim, učinite ga boljim. Ponekad ćete možda osećati da se vaše stanje popravilo, pa ćete onda osetiti potrebu da prilagodite svoj prizor novoj situaciji."

* * *

"Kad vam lekar prepiše neki lek, najčešće vam kaže da ga uzimate tri puta dnevno. Upotrebite ovo uputstvo i za vizuelizaciju. Uzimajte i taj "lek" tri puta dnevno. Upražnjavajte vizuelizaciju ujutru, posle podne i uveče. Možete to da činite i češće ako želite."

* * *

"Slušajte šta vam vaše telo kaže u vezi s tim koliko bi često trebalo da vizualizujete."

* * *

"I trajanje svake seanse vizualizacije može da varira. Deset minuta je dovoljno da bi se detaljno proradio prizor, a to iznosi ukupno trideset minuta dnevno. Naravno, možete to da činite i duže, ako želite, jer ponekad možemo da se potpuno unesemo u vizualizaciju. Možete da ih radite i kraće. Ali ako ih radite samo po nekoliko minuta, trebalo bi da uradite nekoliko seansi više. Ako vas to zamara jer se ne osećate dobro zbog bolesti, nemojte da se uzbuđujete. Počnite sa jednom jednominutnom seansom dnevno. Zatim radite po dve, a posle toga onoliko koliko možete."

* * *

"Uzimanje lekova, promena ishrane i životnog stila, kao i naša želja za oporavkom, zajedno deluju besprekorno. Rešenje retko kada leži samo u jednoj od tih stvari – do rezultata obično dovodi njihovo kombinovanje. Na kraju vi ozdravite. Da li je tada uopšte važno kako se to desilo? Zbog svega ovoga ja nikada ne govorim ljudima da prestanu da uzimaju lekove. Uzimajte svoje lekove i vizualizujte i istovremeno poboljšajte svoju ishranu i stav i usvojite zdrave životne navike."

* * *

"Afirmacije mogu da se koriste nezavisno od vizualizacija ili zajedno sa njima. Afirmacija je izjava o nekoj činjenici ili o nečemu za šta želite da postane činjenica, koju ponavljate iznova i iznova."

* * *

"Kad nešto stalno ponavljamo, mi stvaramo neuronske spojeve u svom mozgu. Što više puta to izgovorimo, tim stvaramo više spojeva i oni postaju sve jači. Kao što smo već rekli, isti takvi spojevi se stvaraju kad god zamišljamo da nešto činimo."

* * *

"Evo spiska nekih izjava o izlečenju:

"Oporavljam se";

"Sve mi je bolje i bolje";

"Osećam se bolje";

"Stanje mi se poboljšava";

"Ćelije raka sagorevaju";

"Tumor se otapa i nestaje";

"Nestao je";

"Moje srce postaje sve zdravije i zdravije";

"Moje disanje postaje sve lakše"."

* * *

"Moje proučavanje povezanosti uma i tela uverilo me je da se emocionalni bol nalazi u korenu mnogih bolesti. Ali njega je moguće izlečiti ljubavlju. Stoga, ljubav ima moć da izleči naše fizičke bolesti."

* * *

"Ne moramo da čekamo na neku romantičnu vezu da bismo iskusili ljubav. Ona je svuda oko nas. Zapravo, ona je u nama. Način na koji proživljavamo sve trenutke života, ma u kakvom obliku da dolaze, omogućava nam da iskusimo ljubav."

(Izdavač: Leo commerce, Beograd, 2012. godina)

Biografija - Dejvid Hamilton

Dejvid HamiltonDejvid Hamilton, stručnjak za odnos između uma, tela i biohemijskih procesa u telu, radio je, nakon sticanja titule doktora nauka, četiri godine u farmaceutskoj industriji. Danas putuje svetom održavajući radionice na kojima pomaže ljudima da shvate nadmoć uma u odnosu na telo.

Za više informacija posetite:

http://drdavidhamilton.com/

https://www.facebook.com/DavidRHamiltonPhD/

https://www.instagram.com/davidrhamiltonphd/

https://twitter.com/DrDRHamilton

Pretraga