AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Moć navike

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Čarls Djuhig

"Navike, kažu stručnjaci, nastaju zato što mozak neprekidno traži načina da prištedi sebi trud. Prepušten sopstvenim snagama, mozak će pokušati da gotovo svaku rutinu pretvori u naviku, pošto navike dopuštaju našem umu da se stiša. Taj nagon za štednjom truda ogromna je prednost."

* * *

"Efikasan mozak takođe nam omogućava da ne razmišljamo neprekidno o najosnovnijim radnjama kao što su hodanje ili izbor jela, te tako svoju mentalnu energiju možemo posvetiti izmišljanju koplja, sistema za navodnjavanje, a s vremenom i aviona i video-igara."

* * *

"No čuvanje mentalnih snaga prevrtljivo je, jer ako nam se mozak isključi u pogrešnom trenutku, možemo da ne primetimo nešto važno, kao što su grabljiva zver sakrivena u žbunju ili kola koja jure dok mi u svojima izlazimo na ulicu. Zato je naša bazalna ganglija izumela domišljat sistem pomoću kojeg odlučuje kada će prepustiti navikama da preuzmu stvar u svoje ruke. To se dešava kad god jedan paket grupisanog ponašanja počinje ili se završava."

* * *

"Taj proces u našem mozgu čini kolo od tri koraka. Najpre je tu signal, okidač koji govori mozgu da pređe u automatski model rada i saopštava mu koju naviku će primeniti. Zatim je tu rutina, koja može biti fizička, mentalna ili emocionalna. I najzad, tu je nagrada, koja pomaže mozgu da zaključi da li vredi zapamtiti to konkretno kolo za ubuduće."

* * *

"S vremenom ovo kolo – signal, rutina, nagrada; signal, rutina, nagrada – postaje sve automatizovanije. Signal i nagrada sve se tešnje prepliću i najzad se rađa snažan osećaj iščekivanja i želje. Na kraju, svejedno da li u prohladnoj laboratoriji Instituta ili na vašoj dvorišnoj stazi, rađa se jedna navika."

* * *

"Navike nisu sudbina. Ali važnost otkrića kola navike počiva u tome što se njime otkriva jedna sržna istina: kad se rodi navika, mozak ukida puno učešće u odlučivanju. Prestaje da radi sa toliko truda ili pak preusmerava žižu na druge zadatke. Dakle, ukoliko se ne budete svesno borili protiv neke navike – ukoliko ne pronađete nove rutine – taj obrazac će se odigravati automatski."

* * *

"Međutim, prosto razumevanje funkcionisanja navika – saznanje o strukturi kola navike – olakšava kontrolu nad njima. Čim se navika razbije na komponente, možete se poigravati njenim sastavnim mehanizmima."

* * *

"To objašnjava zašto je toliko teško stvoriti naviku redovnog vežbanja, recimo, ili promeniti način ishrane. Čim jednom razvijemo rutinu sedenja na kauču umesto da trčimo, ili rutinu grickanja kad god prođemo pored kutije s krofnama, ti obracsi zauvek ostaju u našoj glavi. Po istom pravilu, međutim, ukoliko naučimo da stvaramo nove neurološke rutine koje će nadvladati takva ponašanja – ukoliko preuzmemo vlast nad kolom navike – možemo potisnuti te rđave sklonosti u pozadinu. A čim jednom stvorimo nov obrazac, kako pokazuju istraživanja, odlazak na džoging ili ignorisanje krofni postaju automatske radnje, kao i svaka druga navika."

* * *

"Bez kola navike, naši mozgovi bi pregoreli, prezatrpani sitnicama svakodnevnog života."

* * *

"Istovremeno, međutim, zavisnost mozga od automatskih rutina može biti i opasna. Često su navike koliko korisne, toliko i proklete."

* * *

"Možemo da ne pamtimo iskustva koja nam formiraju navike, ali čim se ove jednom usade u naš mozak, utiču na naše ponašanje – a često toga nismo ni svesni."

* * *

"Istraživači su ustanovili da signale može predstavljati bilo šta, počev od vizualnog okidača kao što je čokoladica ili televizijska reklama pa do nekog mesta, doba dana, emocije, niza misli ili društva određenih ljudi. Rutina može biti neverovatno složena ili fantastično prosta (neke navike, poput onih koje su povezane sa emocijama, mere se milisekundama). Nagrade su u rasponu koji se kreće od hrane ili supstanci koje izazivaju fizičke nadražaje pa do emocionalnog zadovoljenja kao što je ponos zbog pohvale u preduzeću ili čestitanje samom sebi."

* * *

"To objašnjava zašto su navike toliko moćne. One stvaraju neurološku žudnju. Pretežno se takve žudnje rađaju tako postepeno da nismo u pravom smislu ni svesni da postoje, pa smo često slepi za njihov uticaj. Ali kako povezujemo signale sa određenim nagradama, tako se u našem mozgu rađa podsvesna žudnja koja pokreće kolo navike."

* * *

"Eto kako se stvaraju nove navike: sklapanjem ključa, rutine i nagrade u celinu, a zatim uzgajanjem žudnje koja pokreće to kolo. Uzmimo za primer pušenje. Kada pušač ugleda signal – paklicu marlbora, recimo – mozak počinje da iščekuje udar nikotina. Već sam prizor cigareta dovoljan je da mozak zažudi za bujicom nikotina. Ako ona izostane, žudnja raste sve dok pušač bez razmišljanja ne posegne za marlborom."

* * *

"No da bismo nadjačali naviku, mi moramo prepoznati koja žudnja pokreće to ponašanje."

* * *

"Ako želite da počnete s trčanjem svakog jutra, suštinski je važno da odaberete prost signal (recimo, uvek zapertlajte patike pre doručka ili ostavite odeću za trčanje pored kreveta) i prepoznatljivu nagradu (kao što je poslastica sredinom dana, osećanje ostvarenosti na osnovu ubeleženih kilometara ili priliv endorfina koji nam donosi džoging). Ali bezbrojna proučavanja pokazuju da signal i nagrada, samostalno, nisu dovoljni da nova navika potraje. Tek kada mozak počne da očekuje nagradu – da žudi za endorfinima ili osećanjem ostvarenosti – jutarnje zapertlavanje patika postaće automatska radnja. Uz to što mora poslužiti kao okidač za stvaranje rutine, signal mora biti i okidač žudnji za nagradom koja sledi."

* * *

"Navikama je pogon žudnja. Ako otkrijemo kako da izrodimo žudnju, biće nam lakše da stvorimo novu naviku. To je važilo pre jednog veka, važi i sad."

* * *

"Dandži je prepoznao činjenicu da se rđave navike nikada ne mogu u potpunosti zatrti. Zato je bolje, ukoliko je cilj promena navike, držati se starog signala i dodeljivati staru nagradu, ali ubaciti novu rutinu. Tako glasi to pravilo: ukoliko primenjujemo isti signal i obezbeđujemo istu nagradu, možemo promeniti rutinu te time i naviku. Gotovo svaki vid ponašanja može se preobličiti ukoliko signal i nagrada ostaju isti."

* * *

""Deluje smešno prosto, ali čim postanemo svesni kako funkcioniše neka naša navika, čim prepoznamo njene signale i nagrade, već smo na pola puta do promene", kaže mi Nejtan Azrin, jedan od stvaralaca treninga zatiranja navike. "Čini nam se da bi moralo biti složenije. A istina glasi da mozak možemo reprogramirati. Samo treba da budemo rešeni.""

* * *

"Ukoliko identifikujemo signale i nagrade, možemo promeniti rutinu. U najmanju ruku, to možemo u većini slučajeva. Kod nekih navika, međutim, postoji još jedan neophodan sastojak: verovanje."

* * *

"Nije tu važan Bog, zaključili su istraživači, već sama vera menja stvar. Kad čovek nauči kako da veruje u nešto, tu veštinu počinje da primenjuje i na druge oblasti života sve dok ne počne da veruje da se može promeniti. Vera je onaj sastojak koji prerađeno kolo navike pretvara u trajno ponašanje."

* * *

"Ali mi znamo da za trajnu promenu navika čovek mora verovati da je promena dostižna."

* * *

"Znamo da se navika ne može izbrisati – umesto toga, ona se mora zameniti drugom."

* * *

"O'Nil je verovao da pojedine navike imaju moć da započnu lančanu reakciju, menjajući i druge navike dok se rasprostiru kroz organizaciju. Neke navike, ukratko, važnije su od drugih kad je reč o preuređenju poslova i života. To su "temeljne navike", a one mogu uticati na to kako ljudi rade, jedu, igraju se, žive, troše novac, komuniciraju. Temeljne navike započinju jedan proces koji s vremenom sve preobražava."

* * *

"Temeljne navike kažu da uspeh ne zavisi od ispravljanja svake-svakcijate pojedinosti, već se zasniva na prepoznavanju nekoliko ključnih prioriteta i na njihovom preobličavanju u moćne poluge."

* * *

"Najbitnije navike jesu one koje pri svom menjanju počinju da proteruju ili preobličavaju i druge obrasce."

* * *

"O'Nilov bezbednosni plan praktično je bio uobličen na osnovu kola navike. On je identifikovao prost signal: povrede zaposlenih. Propisima je uveo automatsku rutinu: kad god se neko povredi, predsednik te jedinice mora da mu podnese izveštaj u roku od dvadeset četiri sata i prikaže plan kojim bi se osiguralo da se takva povreda više nikada ne desi. A sledila je i nagrada: unapređenja dobijaju jedino oni koji usvoje taj sistem."

* * *

"Moralo je da se menja gotovo sve u krutoj hijerarhiji kompanije kako bi se sproveo O'Nilov bezbednosni program. On je gradio nove korporativne navike."

* * *

"Uzmimo za primer istraživanja iz poslednjih deset godina koja se bave uticajem vežbanja na svakodnevne rutine. Kada im uđe u naviku da vežbaju, makar i svega jednom nedeljno, ljudi počnu da menjaju i druge, s vežbanjem nepovezane obrasce u svom životu, često nesvesno. Tipično je da ljudi koji vežbaju počinju i da se zdravije hrane i da su produktivniji na poslu. Manje puše, pokazuju veće strpljenje prema kolegama i ukućanima. Ređe koriste kreditne kartice, izjavljuju da su manje pod stresom. Nije do kraja razjašnjeno zašto je tako. Ali za mnoge je vežbanje temeljna navika koja služi kao okidač opštoj promeni. "Vežbanje se širi na sve oblasti", kaže Džejms Prohaska, istraživač sa Univerziteta Rod Ajlenda. "U njemu postoji nešto što olakšava put drugim korisnim navikama.""

* * *

"Ako se usredsredimo na promenu ili odgajanje temeljnih navika, možemo izazvati promene širokih razmera. Međutim, prepoznavanje temeljnih navika ume da bude prevrtljivo. Da bismo ih našli, moramo znati gde da tražimo. Otkrivanje temeljnih navika znači da moramo istražiti izvesne svoje karakteristike. Temeljne navike nude nam ono što se u akademskoj literaturi naziva "sitnim pobedama". Stvaranjem novih struktura one pomažu drugim navikama da procvetaju, te razvijaju nove kulture kad promena pređe u zarazu."

* * *

"Sitne pobede i jesu upravo ono što im ime kaže i deo su sistema kojim temeljne navike stvaraju promene širokog obima. Veoma obuhvatna istraživanja pokazuju da sitne pobede imaju neverovatnu moć, uticaj nesrazmeran postignućima samih tih pobeda. "Sitne pobede su postojana primena neke sitne prednosti", pisao je 1984. jedan profesor s Kornela. "Čim se ostvari jedna sitna pobeda, u pogon se stavljaju sile koje teže za još jednom sitnom pobedom." Sitne pobede pothranjuju preobražajne promene jer kao polugom preokreću male prednosti u obrasce koji ubede čoveka da su nadohvat ruke i krupnija ostvarenja."

* * *

"To je konačni način na koji temeljne navike podstiču široku promenu: one stvaraju kulture u kojima se ukorenjuju nove vrednosti. Temeljne navike olakšavaju surove izbore – kao što je otpuštanje visokog rukovodioca – jer kada neko naruši određenu kulturu, jasno je da mora otići."

* * *

"U srži tog obrazovanja počiva snažna usredsređenost na jednu suštinski bitnu naviku: snagu volje. U desetinama istraživanja pokazalo se da je snaga volje apsolutno najvažnija temeljna navika za individualni uspeh."

* * *

""Snaga volje nije samo umeće. Ona je mišić, sličan mišićima ruku i nogu, i umara se pri jačem radu, pa tako preostaje manje snage za druge radnje.""

* * *

""Ako želite da uradite nešto što zahteva snagu volje – kao što je odlazak na trčanje nakon posla – morate preko dana štedeti svoj mišić snage volje", kaže mi Muraven. "Ukoliko je prerano istrošite na iscrpljujuće zadatke kao što je pisanje mejlova ili ispunjavanje zamršenih i dosadnih formulara troškova, nećete imati više ni trunčice snage kada dođete kući.""

* * *

""Kada naučite da sebe naterate na odlazak u vežbaonicu, na izradu domaćeg zadatka, na salatu umesto na hamburger, delom se dešava i to da se menja vaš način razmišljanja", kaže Tod Hederton, istraživač s Darmuta koji radi na ispitivanju snage volje. "Ljudi počnu da bolje regulišu svoje porive. Nauče da se otrgnu iskušenju. A čim se jednom upadne u taj kolosek snage volje, mozak je već izvežban da nam pomogne da se usredsredimo na cilj.""

* * *

"Eto kako snaga volje postaje navika: biramo unapred određeno ponašanje, a onda se pridržavamo te rutine kad naiđemo na prelomnu tačku."

* * *

""Kada se od ljudi traži da urade nešto što zahteva samokontrolu, iziskivaće im mnogo manje napora ukoliko misle da to rade iz ličnih razloga – ukoliko im se čini da imaju izbora ili da je to nešto u čemu će uživati zato što pomažu drugom. Ako pak misle da nemaju samostalnosti, da samo izvršavaju naređenje, mišić snage volje mnogo brže će im se zamoriti. U oba slučaja su se studenti oduprli kolačima. Ali kad su bili tretirani kao točkići mašinerije, a ne kao ljudi, potrebna je bila i mnogo veća snaga volje.""

* * *

"Bilo da se prodaje nova pesma, nova hrana ili novi krevetac, pouka je ista: obuci novu stvar u stare navike i potrošaču će biti lakše da je prihvati."

* * *

"Upravo društvene navike pune ulice demonstrantima koji se možda i ne poznaju međusobno, koji možda demonstriraju iz različitih razloga, ali se svi kreću u istom smeru. Društvene navike su zaslužne za to što se pojedine inicijative pretvaraju u pokrete koji menjaju svet, dok neke ne uspeju da buknu. A tolikog uticaja imaju zato što u korenu mnogih pokreta – bile posredi revolucije širokih razmera ili proste promene u crkvi u koju dolaze ti ljudi – počiva trodelni proces za koji istoričari i sociolozi kažu da se stalno iznova potvrđuje:

Pokret počinje zahvaljujući društvenim navikama prijateljstva i jakih veza između bliskih poznanika.

Razrasta se zahvaljujući društvenim navikama šire zajednice i slabim vezama koje spajaju delove grada i klanove.

Opstaje zahvaljujući tome što vođe pokreta usađuju učesnicima nove navike, koje stvaraju sveže osećanje identiteta i posedovanja."

* * *

"Ako verujete da se možete promeniti – da promenu možete pretvoriti u naviku – promena postaje stvarna. U tome i počiva moć navike: u shvatanju da su naše navike ono što mi odaberemo da nam bude navika. Čim se javi taj izbor – i automatizuje se – on više nije samo realan, već počinje da deluje kao neizbežan, kao ono, kako piše Džejms, što nas "neumitno nosi ka našoj sudbini, kakva god ova bila.""

(Izdavač: Laguna, Beograd, 2013. godina)

Biografija - Čarls Djuhig

Čarls DjuhigČarls Djuhig je novinar-istraživač Njujork tajmsa, gde svojim člancima doprinosi i dnevnim novinama i časopisu. Kao autor ili saradnik učestvovao je u stvaranju Golden Opportunities (2007), serijala članaka u kojima se istražuje na koje načine kompanije pokušavaju da zarade na Amerikancima starijeg životnog doba, zatim serijala The Reckoning (2008), koji se bavi uzrocima i posledicama finansijske krize, te Toxic Waters (2009), koji se bavi sve težim zagađenjem američkih voda i reakcijama zakonodavaca.

Čarls Djuhig je za svoj rad stekao nagrade Nacionalne akademije nauka, Nacionalnog novinarstva, Džordža Polka i Džeralda Loba, kao i druga priznanja; ušao je u najuži krug za Pulicerovu nagradu 2009. Gostovao je u emisijama This American Life, The Dr. Oz Show, NPR, The NewsHour with Jim Lehrer i Frontline.

Djuhig je diplomirao na Poslovnoj školi Harvarda i na odseku istorije na Jejlu. Pre nego što je postao novinar, radio je u investicionom fondu, a bio je – na samo jedan strašni dan – i biciklista-kurir u San Francisku.

Gospodin Djuhig ume za svega nekoliko minuta da usvoji rđavu naviku – naročito kada je reč o prženim jelima – a živi na Bruklinu sa suprugom, koja je biolog mora, i dvama sinovima, čije navike obuhvataju buđenje u pet ujutru, gađanje hranom za vreme večere, i najsavršenije osmehe.

Za više informacija posetite:

http://charlesduhigg.com/

https://www.facebook.com/charlesduhigg

https://twitter.com/cduhigg

Pretraga