AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Kako promeniti odnos prema životu

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Andrej V. Kurpatov

"Ako nešto može da nas spasi od iluzija, onda je to naš rođeni zdrav razum! Ukoliko hoćemo da promenimo odnos prema životu, jedini pravi put jeste da se oslobodimo iluzija."

* * *

"Postoje četiri "osnovne" iluzije: iluzija opasnosti, iluzija patnje, iluzija sreće i iluzija međusobnog razumevanja. One su i svojevrsne sistemske greške. Iluzije nas zavode s pravog puta, odvode u svet snova, fantazija i strahova. I mi gubimo sposobnost da vidimo realnost, doživljavamo je u iskrivljenom svetlu. Ne može da bude dobro u tom svetu. U njemu je sve iluzija – čak i sreća."

* * *

"Dakle, da bismo promenili odnos prema životu, sagledali svet onakav kakav on jeste, moramo da se odreknemo iluzija i nađemo istinska rešenja."

* * *

"Iluzije ne postoje pojedinačno, svaka za sebe. One su isprepletane i daju složene kombinacije, predstavljaju svojevrsnu "isfantaziranu kartu stvarnosti". Za orijentaciju u prostoru potrebna nam je karta koja tačno oslikava taj prostor. Karta koja se sastoji iz iluzija neizbežno nas dovodi do grešaka i njihovih tužnih posledica. Iluzije su te koje nam komplikuju život."

* * *

"Ukratko, ako postoji neprijatelj, onda su to naše iluzije. Naravno, nismo mi krivi što verujemo svojim iluzijama. To je prirodno. Međutim, ima li značaja ko je kriv ako svakako sami plaćamo ceh?"

* * *

"Dakle, razum i zdravi razum su različite stvari. Ma kako bilo neobično, ali i iluzije su plod našeg razuma."

* * *

"Prva univerzalna iluzija (tj. tipična za sve i bez izuzetaka) koju ćemo u ovoj knjizi razmatrati naziva se iluzija opasnosti. Ona se ispoljava u bojazni, prepadnutosti, sumnjama da se iza svakog događaja skriva nešto loše. Naše brige i strahovi, nemiri i unutrašnja napetost ne bi bili mogući da nema ove iluzije – iluzije opasnosti."

* * *

"U detinjstvu su nas učili da se bojimo svega onog što bi moglo da bude opasno. Ali, umesto da nam objašnjavaju kako da izađemo iz teških situacija, tako su nas samo plašili. Dakle, učili su nas plašenjem – na najprostiji i najsuroviji način su nas usmeravali na određeni model ponašanja. Drugim rečima, u nama su od najranijeg detinjstva vaspitavali profesionalne neurotičare."

* * *

"Svi naši strahovi predstavljaju spoj ličnog negativnog iskustva (koje pamti desna polovina mozga) i informacija o tome kakve u principu sve opasnosti prete ljudima (ovu informaciju prikuplja i skladišti leva polovina mozga). U svesti se stalno prepliću naše lično iskustvo i naša znanja o eventualnim opasnostima. Posledica toga je strah da se ne ponovi ono što nam se već desilo, ali i da nam se ne dogodi ono što inače može da se desi svakom čoveku."

* * *

"Ne znamo šta će biti u budućnosti. I to je, verovatno, dobro. Neprijatnosti treba proživljavati onda kada se dese. Nehumano je mučiti sebe unapred! Međutim, nešto nam ne da mira i mi stalno trčimo pred rudu. A čim svoju pažnju usmerimo na budućnost, nama počinju da vladaju uznemirenost i strah."

* * *

"Sve što smatramo "tragedijama", "katastrofama", "krajem sveta" i sličnim pojavama u suštini je tek vijuganje naše sudbine. I ništa više od toga! I koliko je samo takvih okuka bilo!"

* * *

"Događaje možemo da procenimo tek posle nekog vremena, kad iskusimo sve posledice koje su oni ostavili za sobom. Ubeđeni smo da možemo da predvidimo da li će neki događaj biti dobar ili loš i pre nego što se desi. Naravno, bivamo kažnjeni za izuzetnu drskost da sve znamo o životu. Kao i za samouverenost, za glupo uverenje da smo u stanju da prognoziramo posledice nekog događaja. O kakvoj se kazni radi? Ime joj je – strah."

* * *

"Strah je uvek strah. Rukovođeni strahom, činimo uvek suprotno onom što bi trebalo."

* * *

"Sva snaga koju trošimo na borbu sa strahovima ne odlazi na uklanjanje straha već, naprotiv, na njegovo kontinuirano pojačavanje."

* * *

"Strah ograničava i paralizuje svest, uzima nam zdravi razum i unutrašnju slobodu. Strah stvara probleme, programira čoveka za nesreće i neuspehe. Večito gladan i nezasit, on nam u bukvalnom smislu oduzima i poslednje uporište – sposobnost da mu se suprotstavimo."

* * *

"Zato, ako i treba o nečemu da brinemo, onda je to pre svega da nam život ne upropaste bojazan, strah, uznemirenost. Jalov je i ubitačan posao kvariti život iluzijom."

* * *

"Zapamtite – strah voli one koji gledaju u budućnost, umesto da se oslanjaju na sadašnjost. Strah voli one koji fantaziraju, umesto da rade ono što je moguće u određenim uslovima. Ne čekajte da se promeni situacija! Tada više nećete moći da uradite ono što možete sada. Ako se stalno budete tako ponašali, nikad ništa nećete uraditi. Naglašavam, nikad ništa!"

* * *

"Ne zaboravljajte, da bi se pobedio strah, nije dovoljno da se "sve pravilno shvati". Važno je preduzeti pravilne korake. Zato u situaciji koja kod vas izaziva strah postupajte kao da ga nema i on će sigurno nestati. Jedino tako ćete se i sami uveriti da su vaš strah, predosećanje opasnosti i uznemirenost samo iluzija. Dosad to niste shvatili zato što ste se ponašali kao da je opasnost realna i prava, a ne izmišljena."

* * *

"Ako se prema svojim strahovima i nemirima budete odnosili bez pijeteta, ako na njih pogledate s visine, oni će se od "velikih" pretvoriti u "male". A male nevolje nisu strašne. Uostalom, o čemu bi uopšte trebalo da maštamo ako ne o životu bez straha?"

* * *

"Iluzija sreće se rađa u detinjstvu i zatim živi s nama celog života, podstičući naše želje i osuđujući nas na razočaranja i bolove. Zašto je tako? Ko nije očaran – ne može da se razočara, ko ne veruje u sreću – ne pati što je nema. Doduše, većina odraslih ljudi ne veruje u sreću, bar tako oni misle. Ali, tužni su što je nema. Tužni su – znači, veruju. Lažu da ne veruju. Sami sebe lažu!"

* * *

"Sreća je unutrašnje stanje. Ona nije u vezi sa spoljnim događajima. Spoljni svet je promenljiv i na tako klimavim nogama sreća se brzo ruši. Sa srećom imaju malo zajedničkog trčanje ukrug i gađanje u pokretnu metu."

* * *

"Istovremeno i verujemo i ne verujemo u mogućnost ostvarenja svoje sreće. Tenzija između "jeste moguće" i "nije moguće" stvara dramu, ispunjenu osećanjima, proživljavanjima, strastima. Zato naša svest ne može ništa da učini čak i ako pokuša da pozove u pomoć zdravi razum. U situaciji prezasićenoj jakim emocijama pobediće osećanja, budući da veoma želimo da verujemo da je sreća moguća!"

* * *

"Pre svega, treba da budemo svesni da sreća najverovatnije i nije ono što nam se čini da jeste. Barem ne za nas."

* * *

"Iluzija sreće je samo iluzija. Kada se držite za nju, vi ste u stvari prigrlili iluziju, a ne sreću. Baš tada vaša sreća iščezava. Bićete samo bogatiji ako se odreknete iluzije sreće, nikako siromašniji. Odreći se iluzije sreće ne znači gubitak već dobitak."

* * *

"Ne jurite za srećom, nemojte da mislite da znate kako ona izgleda i gde se krije. Kada se odreknete potrebe za traganjem, ona će vas sama pronaći. Sa srećom je kao s pticom na slobodi: treba da je hranimo, ali ako je ulovimo i stavimo u kavez, neće ni pevati, ni živeti."

* * *

"Da bi se izašlo nakraj s iluzijom patnje, treba prvo "obnarodovati" patnju. A zatim se s njom treba obračunati kao i sa svakom drugom iluzijom – jaki ljudi jednostavno prestaju da joj veruju."

* * *

"Dakle, da bismo se oslobodili iluzije patnje, moramo da se zapitamo: "Zašto patim?""

* * *

"U životu se ništa ne dešava slučajno ili prosto tako. Specifičnost patnje je u tome što je ona posledica drugih posledica. Zato, ako hoćemo da se rešimo patnje, moramo da odmotamo klupko. Kad pronađemo pravi uzrok, neće više biti ni prilike da sebe mučimo patnjom."

* * *

"Naučite da budete zahvalni životu za to što vam daje. Poštujte ono što ste dobili. To će vam pružiti samopouzdanje i snagu. A sreća voli samouverene i jake. Iluzije vas iscrpljuju, čak i kad je to iluzija sreće, tim pre kad je to iluzija patnje. Recite sami sebi da je sve u redu i da može samo da bude još bolje. Neka vas ne pokreće manjak, tako nikad nećete profitirati. Kad prestanete da verujete u svoju patnju, život će vas nagraditi svim svojim lepotama."

* * *

"Iluzija međusobnog razumevanja postoji upravo zato što ne znamo šta drugi ljudi misle o nama. Čak ako i ponešto znate od toga što drugi misle o vama – to je samo vrh ledenog brega. U suštini, razmere i pravu sadržinu tih razmišljanja ne možete ni da zamislite. Ako vam pak nekim čudom pođe za rukom da saznate kako drugi ljudi objašnjavaju vaše ponašanje, nestaće i vaša vera da neko uopšte može da vas razume."

* * *

"Drugim rečima, svi imamo iluziju sopstvene sposobnosti razumevanja, ali i toga da drugi ljudi mogu nas da razumeju."

* * *

"Svako od nas ima dovoljno i spoljašnjih i unutrašnjih razloga za svoje ponašanje. Ako nam nečiji postupak nije po volji, to je samo dokaz da ne znamo "unutrašnje i spoljašnje razloge" tog čoveka. Okrenite se oko sebe. Koliko je ljudi čiji vam postupci nisu po volji? Mnogo? Još uvek verujete da je moguće međusobno razumevanje?"

* * *

"Klasična greška je to što smatramo da shvatamo drugog čoveka i da on može i mora da razume nas. Gradimo kontakt s drugim čovekom polazeći od svoje predstave o njemu. Apsolutno na isti način se ponaša i onaj drugi: stvorio je svoje mišljenje o nama, mada ne zna tačno šta se dešava u našoj glavi. U kontaktu s nama on polazi od svojih subjektivnih predstava o nama. A mi, osim što ne uzimamo u obzir njegovo mišljenje o nama, i ne slutimo koliko grešimo u svojim predstavama o njemu. Zapravo, u tome se i sastoji iluzija međusobnog razumevanja."

* * *

"Zapamtite: drugog čoveka nećete nikad moći da poznajete tako dobro kao što on sam sebe poznaje. Znači, uvek postoji šansa da pogrešite. Zato se ne plašite da kažete "ne znam". Pravite razliku između pretpostavke i objektivne procene. Recite "ne!" svojim pretpostavkama. A kada se suočite s neizvesnošću, osetićete pravu zainteresovanost. To i jeste ono što nedostaje našim odnosima s drugim ljudima. Kaže se: "Tuđa duša je ko zatvorena knjiga." U redu. Ali, zar nije divno otvoriti tu knjigu?"

* * *

"Bez obzira na to koliko nam se naše maštanje čini lepim, ono nikad ne može da zameni realnu radost koju može da pruži jedino pravi život, bez iluzija i zabluda. Oslobađajući se od iluzija, skidamo ružičaste naočare. To samo izgleda kao nešto strašno, tragično. U stvari, to je način da ugledamo svu lepotu realnog sveta, da se sretnemo s pravim, a ne izmišljenim ljudima. Neka nas čak oni i ne razumeju onako kako bismo mi hteli! Štaviše, treba da im budemo zahvalni, jer njihovo nerazumevanje potvrđuje da ono što nam se dešava nije san i fantazija već realan život. Dakle, živimo, živi smo!"

(Izdavač: Dereta, Beograd, 2007. godina)

Biografija - Andrej V. Kurpatov

Andrej V. KurpatovTvorac savremenog modela psihologije, autor je više od stotinu naučnih radova i nekoliko desetina monografija, rukovodi jednim od najboljih psihoterapeutskih centara u Rusiji, savetnik je Savezne skupštine Ruske Federacije za pitanja psihološke kulture i psihičkog zdravlja.

Andrej Kurpatov je lekar-psihoterapeut, izuzetan specijalista sa velikim autoritetom, upravnik Klinike dr Andreja Kurpatova, načelnik Gradskog kliničkog centra u Sankt Peterburgu, član Baltijske pedagoške akademije.

Njegove knjige su veoma zanimljive, napisane razumljivim jezikom, pune su ironije i zaista pomažu da se živi!

Pretraga