AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Pronađi mir u svojoj duši

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Andrej V. Kurpatov

"Svi se slažemo da je egoista čovek koji hoće da njemu bude dobro. Zar ne? U redu! Može li njemu da bude dobro ako je svima oko njega loše? Potpuno sam ubeđen da normalan čovek može da bude srećan samo u okruženju srećnih ljudi i smatram da pravilan egoizam podrazumeva želju da pomognemo drugima da budu srećni, ali i da sami budemo srećni, zato što su svi oko nas srećni. Mislim da je u tome zdrav smisao egoizma..."

* * *

"Ako smo zaista spremni da nađemo svoj duševni mir, šta treba da uradimo, a da to ne bude trivijalno rešenje? Odgovor je jednostavan – treba da se trudimo da svet oko sebe činimo srećnijim i da to prepoznamo i doživimo kao sopstvenu radost. To bi bio recept za lekoviti napitak."

* * *

"Egoizam, shvaćen kao borba za sebe, za svoju dobrobit, za svoje interese, osobina je živih bića. U tom egoizmu, u tom ispoljavanju instinkta samoodržanja, nema ničega za osudu i sramnog. Ako se životinja ne bori za svoj opstanak, za parče hrane i svoju kožu, čitava njena vrsta će nestati. Život se bori za svoje trajanje. Dakle, i svako živo biće. S obzirom na to da su ljudi živa bića, besmisleno je tvrditi da oni tu osobinu nemaju. Moramo da prihvatimo ovu činjenicu, dopadala nam se ona ili ne. U životu je, u principu uvek tako: prvo prihvatimo ono što ne možemo da opovrgnemo, pa tek onda razmišljamo o tome kako da ga dovedemo do nivoa kojim ćemo biti zadovoljni."

* * *

"Trudili smo se da činimo drugim ljudima. Ali, radili smo to zbog sebe, iz ličnih interesa. Nama je, u stvari, bila potrebna njihova ljubav i pohvala. Zbog toga smo i počeli da smatramo ružnim sopstveni egoizam."

* * *

"Došli smo do suštinskog pitanja i odluke: hoćemo li svoje principe graditi na strahu ili na egoizmu? Od odgovora zavisi da li će naš život biti ispunjen strahovima ili radostima. Od njega zavisi hoćemo li dopustiti da nas muče protivrečnosti ili ćemo naći snage da usrećimo i sebe i druge."

* * *

"Kada povlačimo neki potez, moramo da budemo iskreni prema sebi. Moramo da znamo odgovor na pitanje kakav je motiv svakog našeg konkretnog postupka. Strah, veliko uzbuđenje, užas, gnev, nemoć, nervoza ili iskrena želja? Samo kada nas pokreću iskrene želje, mi smo ti koji upravljamo sopstvenim životom. Znači, mi i možemo da ga učinimo kvalitetnijim."

* * *

"Nekad nešto radimo jer smatramo da se "mora", da se "drugačije ne može", da "nema drugog izlaza". Međutim, ako dobro razmislimo, shvatićemo da te naše postupke (ili odsustvo postupaka) diktiraju naši strahovi – od mogućeg gubitka, susreta sa nepoznatim, preuzimanja odgovornosti. Mi smo u službi svoga straha, povlađujemo mu. Od toga on samo postaje još veći. Ne borimo se s njim, nego se samo pravdamo."

* * *

"U svakom slučaju, zbog samih sebe moramo da odgovorimo na dva važna pitanja. Prvo: Da li povlačim poteze sam ili to umesto mene čine moji kompleksi, predrasude, strahovi i druga zla? Drugo: Šta ja stvarno hoću, koje su moje prave želje? Nije lako, ali je neophodno. Moramo da naučimo da budemo iskreni prema sebi."

* * *

"U reči "egoista" nema ničeg strašnog i za osudu. Nemoguće je ne biti egoista – to je suština našeg bića. Svi smo egoisti, ali su najgori oni koji to negiraju. Naravno, možemo da se skrivamo iza maske "nekoristoljubivog" i "požrtvovanog". Ali, samoobmanjivanje još nikome nije donelo korist. Čovek će naći sebe onda kada prihvati ovu istinu, kada prestane da se pretvara i odluči da žrtvuje svoju fino vaspitanu sujetu. To je put ka iskrenosti, a on vodi direktno prema drugim ljudima. Bez njih (i bez njihove sreće) egoista nikada ne može da bude srećan."

* * *

"Kada čoveku pružamo osećanje sreće: "Shvaćen sam!", to ne činimo zbog njega već zbog sebe samih. Nama je to potrebno. Mi na taj način postajemo drugom čoveku dragi, nezamenljivi, potrebni. On će želeti da nas obraduje, trudiće se da u nama probudi radost. Kakva varijanta razvoja događaja nam je onda potrebna? Odnosno, da li želimo da se osećamo srećnim i jesmo li sposobni da vidimo dalje od svog nosa? Bićemo shvaćeni i voljeni samo ako prethodno sami shvatimo i zavolimo onog od koga to isto očekujemo."

* * *

"Ni slučajno ne mislite da činite uslugu kada nešto radite za drugoga. Mislite o tome kako sebi na taj način činite dobro. Stvarno je tako. Ako se zaista brinete o drugom čoveku i on vidi da su vaše namere iskrene, bićete mu dragi. Ovo nije pitanje duga, već običnog uslovnog refleksa kod čoveka."

* * *

"Najveća greška je kada ne primećujemo svoje greške. Navikli smo da za sve krivimo ljude oko sebe. Doduše, ni oni često nisu med i mleko. Međutim, mi živimo svoj život, a oni svoj. Oni će morati da plate svoje greške i nema razloga da nas muči osećanje nepravde. Život je pravdoljubiv – svako će na ovaj ili onaj način dobiti ono što zaslužuje u skladu sa svojim greškama (ako su to i bile greške). Treba misliti o svojim greškama, tačnije o onome što sami radimo, o svakom svom potezu, jer je značajan svaki naš postupak – on direktno utiče na našu budućnost."

* * *

"Posle uočavanja greške, što samo po sebi nije teško – greška je kada nema željenog rezultata – neophodno je preduzeti mere. Naravno, možemo svakojako da se ponašamo, ali onda ne treba da očekujemo da ćemo postići cilj. Tada je verovatnoća njegovog ostvarenja čisto teorijska. Mere su jednostavne – treba se zaustaviti i slobodno uhvatiti vazduh. Treba prosto prekinuti sa svojom dotadašnjom politikom i shvatiti da ona samo donosi razočaranje. Ovo je daleko bolje nego odmah i bez razmišljanja skakati u novi vrtlog, iako se ni od prethodnog nismo oporavili kako valja."

* * *

"Drugim rečima, ne treba čekati, treba biti preduzimljiv, ali ne odjednom u svemu. Nemoguće je momentalno sve promeniti u svom životu."

* * *

"Veoma grešimo ako mislimo da možemo da ne poštujemo zakone života, da možemo potpuno da izmenimo drugog čoveka, da je samo upornost rešenje za svaku situaciju. Tako jedino tvrdoglavo produžavamo da grešimo. Potrošićemo snagu, a ništa nećemo postići. Zato ćemo napraviti mnoštvo gluposti. I što je najvažnije – možemo da izgubimo veru u sebe i svoje sposobnosti. Čovek i inače ne veruje previše sebi, svojim osećanjima, svojoj sposobnosti da prepozna put koji mu život predlaže. Potpuno je nerazumno kretati se u suprotnom smeru. Ali, kretati se unapred cik-cak, izbegavajući prepreke, veoma je preporučljivo."

* * *

"Imamo patološku potrebu za samoobmanjivanjem. Sebe lažemo samo zato da ne bismo priznali svoje greške, odnosno da ne bimo morali da menjamo već izabrani pravac. Sebe lažemo da ne bismo čuli sopstvene sumnje i svoj zdrav razum. Samo da ne otkrijemo da mislimo drugačije. Ili, jednostavnije: veoma se bojimo da priznamo sopstvene greške i spremni smo da ih po svaku cenu maskiramo."

* * *

"Dakle, ipak postoji kriterijum pomoću koga možemo da odredimo grešku. Ako nisi zadovoljan onim što radiš, ako ti sopstveno ponašanje ne donosi radost, ako nešto radiš a ne vidiš pred sobom svetao cilj, ili vidiš ali te on ne privlači – sve to jeste kriterijum. I još, ako te muče sumnje i plašiš se, već na taj način praviš grešku, bez obzira na to što je u principu sve što radiš pravilno. Kada se nakupi mnogo ovih "ako", ne treba više čekati, tog posla se treba okaniti i preći na nešto drugo."

* * *

"Svi moraju veoma ozbiljno da prihvate činjenicu da je neizbežno plaćanje računa za sopstvene greške! Nerazumno je bežati od toga, tako samo stvaramo nove dugove. Zatim sledi bankrot. Treba sa zahvalnošću prihvatiti plaćanje duga: ono nas izveštava o našim greškama, predupređuje buduće, jača nas i čini pažljivijim. Samo ukoliko zaista budemo spremni da potpuno, bez gunđanja i žalopojki prihvatimo posledice, naše greške će moći da se poprave. Život će sam to da uradi za nas, bez naših molbi. Baš zato što ih nema."

* * *

"Pravo na grešku je sveto pravo i nikome nemojte da ga date. Možete da grešite, budući da znate da za svaku grešku mora da se plati i da ste spremni da platite iz sopstvenog džepa. Nemojte da mislite da je bolje ništa ne preduzeti nego napraviti grešku. Ko ne greši, ne može ništa ni da postigne. Kada pobeđujete svoj strah od greške, postajete stvarno slobodni. Samo slobodan čovek postupa u skladu s onim što je njemu samom korisno, a na radost drugih, njemu važnih ljudi."

* * *

"Stanite na put najgorem od svih strahova – strahu od greške. Sve dok se budete bojali da napravite grešku, ne možete ništa da uradite za sebe i svoj život. A šta je za vas život u koji sami ne ulažete? Ako shvatate šta i zbog čega radite, kao i da to što činite, činite zbog sebe – sami ćete graditi svoj život i on će vas bogato nagraditi. Svako od nas dobija tačno onoliko koliko zaslužuje. Život je viša pravda. Međutim, to mogu da shvate samo oni koji su preuzeli odgovornost za njegov kvalitet. Odnosno, oni koji se ne boje grešaka."

* * *

"Greške pravimo, ali nam izuzetno teško pada da ih sebi priznamo. Nije nam prijatno: dosad smo krivca pronalazili u drugima, a sad moramo u sebi. Naš omiljeni posao i jeste da tražimo krivca. Međutim, on nas dovodi u glupu situaciju: greška koju smo napravili ostaje neplaćena, a optužbe upućene drugima zbunjuju nas same. Počinjemo da im verujemo, a oni koji su bez razloga okrivljeni se bune. Konflikt raste i nameće pravilo – zub za zub, oko za oko. Šta da se radi? Kasno je da se odustane, a napred se nema kud."

* * *

"Naš život je ogromna građevina, koju podižemo kamen po kamen. Ne pokušavajte da je sagradite prema unapred strogo određenom planu. Uslovi mogu svaki čas da se promene i može da se ispostavi da je plan neodgovarajući. Međutim, svaki put kada ugrađujete novi kamen, ne zaboravite da je on osnova za sledeći. Ako prvi stavite loše, drugi ćete još gore, i u jednom momentu će se srušiti čitava konstrukcija. Uostalom, što pre uvidite promašaj, manje ćete morati da popravljate. Zato, nemojte da se plašite da kamen postavite nepravilno, plašite se da to kasno ne otkrijete."

* * *

"Treba da se bojimo da ćemo sami, svojim rukama da pokvarimo sopstveni život, da ćemo da propustimo ponuđene prilike, da ćemo napraviti greške koje ćemo potom dugo i mučno plaćati, i celokupan iznos i nakupljenu kamatu. Da, svega ovoga se treba uplašiti. Inače, neophodan stimulans se neće pojaviti i mi ćemo sedeti skrštenih ruku dok nam se neprijatnosti budu dešavale jedna za drugom."

* * *

"Ne zaboravite: nije teret snositi odgovornost za sopstveni život. U svakom slučaju, to činimo – hteli mi to ili ne, mislili mi o tome ili ne, jer dođe trenutak kada za sve mora da se plati iz sopstvenog džepa. Ali, ako sagledamo svoju odgovornost i shvatimo da sve što radimo, činimo zbog sebe, moći ćemo da gradimo svoj život s minimalnim brojem grešaka. Pošto život ne može svaki put da se piše iz početka, moramo prema svakoj reči, prema svakom slovu da se odnosimo ozbiljno i s posebnom pažnjom. Kao što bismo to činili i prema životu uopšte. Mali potezi koje povlačimo svakog dana i časa i jesu naš život."

* * *

"Svako od nas se nalazi u moru okolnosti. Određeno ponašanje nije samo rezultat našeg rešenja, već pre svega sticaja različitih okolnosti. I spoljnih i unutrašnjih. Situacija u kojoj smo se našli predstavlja spoljne okolnosti. Ono što mislimo, osećamo, želimo, znamo, čega se bojimo i u šta verujemo, odnosno naša psihologija, jesu unutrašnje okolnosti."

* * *

"Ne treba da stremimo da budemo "idealni" – to je pogrešna i besmislena politika. Svima se ne može ugoditi i ne možeš svakom da budeš drag. Pitanje je da li je to nama uopšte potrebno. Međutim, biće veoma loše ako ne budemo ono što jesmo i ako budemo u konfliktu sa samim sobom."

* * *

"Ne zaboravite: dobronameran odnos prema drugom čoveku nije usluga njemu već mogućnost koja se otvorila za oboje. Konflikti i konfrontacije nikome nisu doneli korist. Posebno među bliskim ljudima. Moramo da shvatimo da i drugi čovek, kao uostalom i mi, želi da bude "idealan", i "dovoljno dobar". On se zato neće truditi da nam specijalno napakosti (osim ukoliko vi i on ne igrate takvu igru). Biće to samo zbog nerazumevanja. Dakle, ne smemo da se prepuštamo svojim negativnim emocijama. Naprotiv, treba da se trudimo da shvatimo razloge koji dovode do nerazumevanja. Samo to će nas osloboditi uzaludnog mučenja i pomoći da nađemo rešenje koje nam svima odgovara."

* * *

"Ako prestanemo da osuđujemo druge, biće nam lakše da ih volimo. To i jeste ono što nam je potrebno! Ako volimo čoveka, odnosimo se prema njemu s poštovanjem i pažnjom. Znači da nam je lakše da ga shvatimo. Ako nam je lakše da ga shvatimo, brzo ćemo s njim stići do zajedničkog jezika. On će nam reći to što će nam pomoći da sagledamo istu situaciju iz drugog ugla. Mi ćemo, sa svoje strane, izneti svoje viđenje, on će ga uvažiti i sve to će usloviti da se njegove okolnosti promene. Sve može da se reši. Treba samo rešavati, a ne ratovati!"

* * *

"Umesto da se trudite da budete dobri, budite dobri. Umesto da se pretvarate da ste pristojni i plemeniti, pogledajte sebe i shvatićete da je vama to prijatno i da želite takvi da budete. Naučite se da osećate zadovoljstvo zbog svog "ispravnog" ponašanja. Ne stidite se da priznate da vam ono donosi korist, jer će vam približiti druge ljude i učiniti ih dobronamernim prema vama. Ne trudite se da plivate uz reku, ona ima svoj tok. Priroda nikada ne greši, u njoj je sve sa smislom."

* * *

"Zašto ne uzimamo ono što možemo? Zašto tražimo ono čega nema? Najblaže rečeno, gubimo vreme. Kao da u drugim ljudima specijalno tražimo mane. Nemoguće je graditi lepe odnose na taj način. Radimo tako da u drugima izazivamo ljutnju, a onda se žalimo što oni nisu bolji prema nama. I ovo je potvrda da je "bolje" neprijatelj "dobrog". Samo kada bismo od njih uzeli ono što imaju, svi bismo bili zadovoljni. Ako vi, ipak, i dalje budete pokušavali da od drugih uzmete to što oni nemaju, možete jedino da računate na konflikte, svađe, nerazumevanje i usamljenost."

* * *

"Ne treba da se bojite da kažete ono što mislite, da argumentujete svoju poziciju. Treba da se plašite sukoba. Sukob je naša greška! Ući u sukob ili se pak saglasiti odmah sa svim, verovatno je taktički ispravno. U strateškom smislu slična taktika može samo da izazove suprotan efekat. Svaka odluka ima svoje posledice. Ako je veći broj negativnih posledica, logično je da predloženo rešenje niko neće prihvatiti. Najvažnije je obavestiti sagovornika (ma ko on bio) o svim posledicama. A to je, u stvari, jednostavno. Treba o svemu unapred porazgovarati, objasniti sagovorniku moguće posledice i tražiti tada njegovo mišljenje. Doduše, možda on i sam vidi posledice, čak računa s njima, a vi se uzalud uznemiravate i brinete."

* * *

"Dobra volja služi onom ko je ima. Ona mu pomaže da predlaže rešenja, što znači i da ih donosi. Ako je čovek svestan da sve što radi, radi zbog sebe, jasno je da će od tog rešenja i sam imati koristi. Korist, svakako, može da bude samo uzajamna."

* * *

"Kažite to što smatrate da je potrebno – ili "Da" ili "Ne". Posle izrečenog ne stavljajte zapetu već obavezno tačku. I ne zaboravite da bliskog čoveka u svakom slučaju molite za uslugu kada mu saopštavate svoje "Da" ili "Ne". Na neki način ga navodite da uzme u razmatranje vaše rešenje i da počne da saučestvuje. Budite zato otvoreni, negujte u sebi zahvalnost, ne bojte se analiziranja. Ali, ne tražite solomonsko rešenje. Takva rešenja ne treba da se donose u odnosima s bližnjima. Ona su pre kamen spoticanja nego mudrost. Pravilo glasi: budite uvek spremni da nečim drugim ublažite svoj stav i nikad nemojte ništa da postižete cenkanjem."

(Izdavač: Dereta, Beograd, 2008. godina)

Biografija - Andrej V. Kurpatov

Andrej V. KurpatovTvorac savremenog modela psihologije, autor je više od stotinu naučnih radova i nekoliko desetina monografija, rukovodi jednim od najboljih psihoterapeutskih centara u Rusiji, savetnik je Savezne skupštine Ruske Federacije za pitanja psihološke kulture i psihičkog zdravlja.

Andrej Kurpatov je lekar-psihoterapeut, izuzetan specijalista sa velikim autoritetom, upravnik Klinike dr Andreja Kurpatova, načelnik Gradskog kliničkog centra u Sankt Peterburgu, član Baltijske pedagoške akademije.

Njegove knjige su veoma zanimljive, napisane razumljivim jezikom, pune su ironije i zaista pomažu da se živi!

Pretraga