AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Mistični kabare

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Alehandro Hodorovski

"Jedna stara kineska priča me je izvukla iz ponora:

Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo. Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, deca su rasla rahitična. Jednog dana, seljani ugledaše najstarijeg u selu, kako je pošao izvan sela, sa keramičkom kašičicom u ruci.

Kuda ćeš? - upitaše ga. On odgovori:

Idem u planinu.

Zašto?

Da je pomerim.

Čime?

Ovom kašičicom.

Ti si lud! Nikad nećeš uspeti!

Nisam lud: znam da neću uspeti, ali neko mora da počne.

Poruka koju nosi ova priča me je pokrenula na akciju. Rekoh sebi: 'Ne mogu da promenim svet, ali mogu početi da ga menjam'."

* * *

"Sve što daješ, sebi daješ, sve što ne daš, sebi oduzimaš."

* * *

"Jedan simbol ne podrazumeva preciznu poruku, on deluje kao ogledalo koje reflektuje nivo svesti tragača."

* * *

"Istina nije u knjizi, nego u duhu onoga koji, oslanjajući se na simbol, otkriva u dubinama svog bića tu suštinsku misteriju koja je istinski učitelj."

* * *

"Mula Nasrudin, sedeći u senci, posmatra put sa svojom ženom, koja mu je okrenuta leđima, gledajući na suprotnu stranu. Odjedanput, ona reče mužu:

Kako je lepo! Mnogo ptica i divni oblaci. Kakav divan pejzaž!

Grešiš, kao i obično. Pejzaž je žalostan: sa moje strane nema ni oblaka, ni ptica! - gunđa Nasrudin.

Čovek nije učinio ni najmanji napor da se okrene i pogleda u pravcu u kom gleda njegova žena, ograničava se samo na svoj svet."

* * *

"Ne želimo da znamo šta nam se dešava. Jedino što želimo je da nam se to ne dešava."

* * *

"Ako nam ne ide u braku, ne pitamo se zašto nam ne ide. Samo tražimo da nam se žena vrati, da stvari ponovo budu kao pre. Ne želimo da menjamo. Ne želimo da uložimo napor u introspekciju, ne želimo da evoluiramo. Nikakvu promenu koja bi poljuljala koncepciju koju imamo o nama samima i ovom svetu!"

* * *

"Ne rešava se problem menjajući simptom, nego radeći na sebi samima."

* * *

"Zašto se jedni utope u negativnom, a drugi ne?

Žali se čovek što nema sreće i što mora da odradi nebrojene sate ne bi li zaradio nešto za jelo... Bogovi, umorni od njegovih žalbi, odluče da mu pomognu. 'Ovaj nesrećnik, na svom putu ka poslu, svako jutro prelazi most preko Istočne reke. Ostavićemo mu tamo kovčeg pun zlatnika.' U zoru, čovek ustaje, nespoložen, kao i obično. Stigavši na mesto koje su Bogovi predvideli, gunđa: 'Nervira me prelaženje ovog mosta svaki dan, kakva nepodnošljiva gadost! Da ga ne bih gledao, preći ću ga zatvorenih očiju!' I tako učini."

* * *

"Čovek sprema supu. Da bi je probao, napuni kutlaču, uzme gutljaj i shvati da je bljutava i da joj fali so. Držeći punu kutlaču u ruci, doda so u lonac i ponovo proba supu koju drži u kutlači. Pošto ponovo zaključi da joj nedostaje soli, ubaci još soli u lonac i ponovo je proba iz kutlače: nikakva promena. Tada, odustane od ideje da ubacuje još soli.

Kutlača je deo nas koji treba da poboljšamo. Kažemo: 'Nisam srećan', ali umesto da poboljšavamo vezu sami sa sobom, nastojimo da poboljšamo spoljašnje uslove."

* * *

"Ako nismo sposobni da cenimo tuđu lepotu, znači da nismo svesni naše, a ako vidimo samo tuđe mane, znači da u njima pronalazimo naše."

* * *

"Najbolji metod da se približite mudrosti jeste da je oponašate. Pred konfliktima, teškim odabirima ili sumnjama, možemo da se zapitamo: 'Kako bi se ponašao jedan mudrac u ovom slučaju?' I delovati u skladu sa onim što zamislimo da bi ovaj učinio."

* * *

"Svet zavisi od stava koji imamo o njemu: ako želimo da ga promenimo, nužno je da prvo promenimo sebe."

* * *

"Način na koji percipiramo je od suštinske važnosti. Vrlo retko nam se sudi prema onome što jesmo, nego radije prema onome kako mi sebe vidimo i osećamo."

* * *

"Jedan zen učitelj pita: "Ko može da skine ogrlicu divljem tigru?" Odgovor je: "Onaj koji mu je stavio!" Mi smo tigar, naši problemi čine mentalnu ogrlicu, možemo da pobedimo unutrašnjeg neprijatelja, ako prestanemo da postavljamo sami sebi ograničenja. Moguće je pretvoriti neprijateljske događaje u dobre prilike."

* * *

"Zamislimo da nam osoba šalje pismo prepuno uvreda, ali da ga na kraju ne primimo i da joj se pismo vrati... Ta osoba će na kraju da primi sopstveno smeće."

* * *

"Kada nas neko napadne, možemo da odgovorimo udarcem, uvredama, ujedima ili plačem, ali takođe, možemo ga izbeći i pustiti da njegove reči ili napadi samo prođu pored nas ne dodirujući nas, kao što toreador učini biku, ne bežeći nikad od životinje koja ga napada. Suoči se s njom i eskivira je. Ništa od kukavičluka. Ali se ne postavlja ispred nje. Sa elegancijom, pokaže biku svoju crvenu maramu i ovaj prođe pored nje. Izbegli smo agresivnost, nismo je upili."

* * *

"Ali, zamislimo da, ne uspevši da ga izbegnemo, dobijemo šamar. Treba li okrenuti i drugi obraz, ne braneći se, kako nam savetuju Jevanđelja? Da li je to stvarna Isusova poruka? Takav savet, kao svaki sveti tekst, može da izrodi različita tumačenja. Ako nam neko od njih ne odgovara, treba da pronađemo drugo. Pored toga, ako ne želimo da budemo 'profesionalna' žrtva koja, da bi zaradila sebi u budućnosti raj, traži još udaraca od tabadžija, mogli bismo reći da smo primljeni šamar zaslužili, ne zbog nedostatka morala, nego zbog nedostatka pažnje."

* * *

"Između učiniti i ne učiniti, uvek treba odabrati učiniti, čak iako se plašimo da nećemo uspeti. Ako se to desi, barem ćemo dobiti iskustvo. Ako izaberemo da ne učinimo, živimo frustrirani... Ova žena je dobila Mercedes. Ne onakav, kakav je predvidela, ali za nju nije ispalo loše: udala se i dobila je kćer... Život nas stavi na naše mesto. Počinjemo hraneći velike ideale, i potom, stvarnost malo po malo saseče naše ambicije. Nemamo automobil mercedes koji smo očekivali, ali imamo jednu živu Mercedes: manju, ne toliko za prikazivanje okolo, ali stvarniju."

* * *

"Da li se može tražiti ono što osoba ne poznaje? Francuski mislilac Paskal je napisao: "Ne bi me tražio, da me nisi već našao.""

* * *

"Ono što želimo da budemo, već jesmo."

* * *

"Da bismo bili ono što jesmo moramo da zakoračimo u nepoznato, da prihvatimo da je suštinsko ja prisutno u svakom našem odabiru, da je nemoguće znati ko smo, jer bi to samo ukazalo na ogledala uma, da prihvatimo nepoznate sile koje nas hrane, da znamo da ustvari onaj koji nam predlaže moguće odluke nije više ja, nego, kroz suštinsko ja, unutrašnji Bog... ŽELETI živeti celokupnost našeg bića; USUDITI SE pokoravati se zahtevima naše intuicije; MOĆI ostvariti ono što sami sebi predložimo jer smo naučili da se ne borimo sami protiv sebe; ĆUTATI, u smislu prestati praviti od intelekta tiranina i povinovati se našem nesvesnom, znajući da nam nije neprijatelj, nego najverniji od svih saveznika. Biti ono što jesmo podrazumeva znači pripojiti ličnom ja, beskrajnu senku nesvesnog, uz večiti sjaj nadsvesnog i uz moć unutrašnjeg Boga."

* * *

"U početku tražimo sreću. Ali sreća nije nešto što treba da osvojimo. To je situacija, stanje, doživljaj koji nas ispunjava malo po malo, kada ga ne tražimo, kao vrednosni plod pozitivnih iskustava."

* * *

"U trenutku kada shvatimo da je to JA SAM u nama samima, postigli smo unutrašnje isceljenje. U datom trenutku, snagom ponavljanja, kada kažemo JA SAM, zapravo govori unutrašnji Bog. Duhovna bolest proizilazi iz činjenice da ne prestajemo da govorimo JA NISAM. Živimo kao mrtvi, grubi oblici bez unutrašnjosti. Kada kažemo JA SAM, kažemo to u horu sa čitavim kosmosom. Više ne preduzimamo stvari. Stvari se dešavaju u nama. Prestajemo da tražimo zato što konstantno nalazimo."

* * *

"Kada se zatvorimo da se molimo, zašto smo sami? Zbog čudesne samoće kosmičke zabave. JA SAM spoljašnja i unutrašnja celokupnost, JA SAM apsolutna pratnja. Bolna samoća je kada ne znamo da budemo sami sa sobom. Ako nas sumnja rastužuje, mislimo: 'Bunar može da presuši, voda je nepresušna. Čak i ako smo slepi, beskrajna svetlost prebiva u nama.'"

* * *

"Da bih mogao da volim, moram da prihvatim da ispod tog sloja nesavršenosti, ti jesi savršen. Ako osećam da tvojoj suštini moram nešto da oduzmem ili dodam, to je zato što je ne doživljavam kao božansko delo. Ali postoji unutrašnja granica gde se kritika rasplinjava. Sreća je što si ti ti, bez potrebe da te ja ili bilo ko drugi menja."

* * *

"Japanska monahinja, pošto je već pala noć, traži smeštaj u selu. Zatvaraju joj vrata i nemilosrdno je izbacuju. Mora da se skloni među drveće, drhteći od hladnoće. Kada je vetar oduvao oblake, puštajući pun mesec da sija, monahinja vidi da su stabla, stabla trešnje. Pod svetlom počeše da cvetaju. Vernica se zahvali za odbacivanje zahvaljujući kom je prisustvovala čudesnom otvaranju cveća."

(Izdavač: Arete, Beograd, 2017. godina)

Biografija - Alehandro Hodorovski

Alehandro HodorovskiAlehandro Hodorovski (1929) priznati pesnik, književnik, filozof, filmski i pozorišni režiser, scenarista modernog stripa počeo je kao pesnik u Čileu gde su ga od rane mladosti zanimali umetnost, misticizam, religija i spiritualnost. Sa dvadeset godina nastavio je kao nadrealista u Francuskoj, zatim je u Meksiku osnovao avangardno pozorište i napravio neke od kultnih filmova i potom se vratio u Francusku gde i danas živi. Ovaj intelektualac i umetnik širokih vidika bavio se pantomimom, pozorištem, primenjenim umetnostima, psihotearpijom, religijama, književnošću, zen filozofijom, muzikom, ezoterijom… U svom životu ukrštao je umetničke puteve s Marselom Marsoom, Džonom Lenonom, Salvadorom Dalijem, Piterom Gabrijelom i Merlinom Mensonom. Njegov opus obuhvata više od 20 knjiga, 6 kultnih filmova među kojima su Fando i Lis, Sveta planina, El Topo.

Za više informacija posetite:

https://www.facebook.com/alejandrojodorowsky

Pretraga